Serbian Cafe

Sakso banka: Kriza će dovesti do stvaranja nove EU

Tekuća globalna ekonomska kriza, koja će se dodatno pojačati ove i iduće godine, biće tako snažna da će prinuditi evropske lidere da se ujedine, zatvore sva tržišta i okupe na finalnom samitu, kako bi stvorili novu Evropsku uniju (EU), tvrdi se u najnovijoj analizi banke „Sakso” koju prenosi ruski portal „Finmarket”.

Banka „Sakso”, poznata širom sveta po svojim „mračnim” prognozama o budućnosti globalne ekonomije, uz ovu neprijatnu analizu, predviđa da će rađanje nove EU pratiti, najverovatnije, masovno reprogramiranje duga, nacionalizacija banaka i možda isključenje dve ili više zemalja iz zone evra.

Glavni ekonomista „Sakso” Stin Jakobsen ističe da će usled prekomernog štampanja novca i povećanja poreza najviše nastradati, u krizi čija eskalacija još nije dostigla vrhunac, srednja klasa, koja je kao i siromašniji sloj na gubitku zbog obezvređivanja kupovne sposobnosti.

Jakobsen podseća da su u poslednje vreme ozbiljne socijalne tenzije zabeležene u 15 zemalja i u svima, nezavisno od ekonomskog sistema, na primer Kini, Bliskom istoku i Evropi ili SAD, monetarne intervencije države pogađaju najviše srednju klasu.

„Političari pokušavaju da nam prodaju iluziju, štampaju novac, konzerviraju probleme, ali o tome ćute. Uostalom, rezultat je i tako očigledan jer su hrana i energija sve skuplji za stanovništvo”, ističe Jakobsen.

On upozorava da ulivanje novca u ekonomiju više ne daje pozitivan efektat. Bilans Evropske centralne banke (ECB) je „naduvan” za 38 odsto od jula 2011. godine, a već idućeg meseca će se pomoću novog mehanizma pomoći ubaciti na tržište bilion evra.

Bilans ECB već sada iznosi 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) cele Evrope. Pri tome treba imati u vidu da je američka Uprava federalnih rezervi, koja već tri godine štampa novac, za sada tim sredstvima „pokrila” oko 20 odsto BDP zemlje.

Pokretanje štapanja novca samo uvećava probleme, ističe Jakobsen, precizirajući da se dugovanja, sa sve većim kamatama, pokrivaju novim, još većim, dužničkim obavezama.

Taj proces ne može večito da traje. Kada novac presuši, postaju verovatni bankroti uz moguće privremeno povlačenje Grčke i Portugalije iz evrozone, uz istovremeno pojačano nepoverenja investitora u Italiju i Francusku.

„Sakso” banka u svojoj prognozi ukazuje da ćemo ovog puta verovatno biti svedoci pravog kolapsa sistema, kada likvidnost „presuši” u celom finansijskom sistemu, a evropska tržišta u kratkom roku opadnu za najmanje 25 odsto.

Jakobsen navodi da je sadašnji model stalnog „drogiranja” privrede pomoću ulivanja ogromnih suma novca bez realnog pokrića u potpunosti „potrošen” i da će se uskoro, pod teretom sve veće krize, napraviti radikalan zaokret.

„Prekomerno mešanje države u ekonomiju zameniće investicije privatnog kapitala. Privatni kapital može da se aktivira niskim porezima, a tržišta će morati da budu transparentna kako bi investitori mogli da procene visinu mogućih gubitaka”, tvrdi Jakobsen.

Kako bi podigle konkurentnost razvijene zemlje će morati da devalviraju zarade, ali to treba ostvariti sporazumom sa sindikatima u državnim i privatnim kompanijama.

Evropska centralna banka će, u takvoj novoj ekonomskoj politici, verovatno imati veći uticaj, iako će to biti daleko od slobode koju ima američka centralna banka ili Banka Engleske, smatra Jakobsen.

Evropski fond za finansijsku stabilnost i Evropski mehanizam za osiguranje stabilnosti, nikada neće biti realizovani, niti će se emitovati evroobveznice, pesmistički ocenjuje on.

Maksimalno će se od evropske situacije okoristiti tržišta skandinavskih zemalja i njihove valute. Najverovatnije da će biti skoro nemoguće investiranje u Švajcarsku, koja preti devalvacijom franka.

Jakobsen predviđa da će se ulagači okrenuti Skandinaviji, smatrajući da bi švedska i norveška kruna mogle da budu alternativa švajcarskoj valuti.

Tržište SAD će ostati privlačno za investitore, obzirom da je ta zemlja lider u inovacijama, sa delovima ekonomije koji će ostvariti primetan rast.

Prema prognozi „Sakso” banke, dolar će ove godine imati dobru dinamiku, posebno uz antirizična raspoloženja, zbog globalnog odustajanja od pozajmica. Među valutama sa solidnim rastom biće norveška i švedska kruna, koje će biti na dobitku žahvaljujući državnom balansu i nemešanju u probleme evrozone.

Evro, švajcarski franak, juan i njegovi sateliti, kao što su australijski i novozelandski dolar, banka „Sakso”, međutim, svrstava u valutne autsajdere. (Tanjug)