Serbian Cafe

Bugari koriste grčku krizu

Iako važi za najsiromašniju zemlju Evropske unije Bugarska trenutno ima koristi od krize koja potresa Grčku. Grčka preduzeća, novac i radna mesta prebacuju se na sigurno - u Bugarsku.

Ministar finansija Bugarske Simeon Đankov, već nedeljama deluje opušteno, upravo zbog krize, a pre svega zbog krize u susednoj Grčkoj.

„Mnogo novca pristiže u Bugarsku. Ulaže se novac, koji ranije nismo imali, iz Grčke. Imamo koristi od toga što je grčki bankovni sistem trenutno nestabilan. Ljudi žele da svoj novac stave na sigurno mesto i traže stabilne bankovne sisteme. U stvari, naš sistem je najstabilniji u Evropi, bar trenutno. Ima najveću likvidnost u celoj Evropi”, kaže on.

Osim toga, porez je nizak, a i birokratija. Pogranični region prema Grčkoj, doživljava pravi bum. Bugari iz svih delova zemlje dolaze u ovaj kraj da rade, u restoranima i prodavnicama govori se grčki.

Istovremeno, Bugari strahuju da bi mogli izostati inače tako brojni grčki turisti koji dolaze na zimski odmor. Strepe i da bi moglo doći do pada izvoza u Grčku, ipak je tu reč o milijardi evra. Ali, šta god da se desi, Bugari su navikli na krizu.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 90-ih godina prošlog veka privreda ove agrarne zemlje zapala je u krizu, tek je od 2004. počela polako da se oporavlja - uz međunarodnu pomoć. Pristupanjem Evropskoj uniji pre četiri godine, bugarska privreda je dobila nove podsticaje.

Jedan trgovac iz Sofije kaže da od kako je Bugarska članica EU, situacija je postala bolja, bar kada je o poslovanju reč.

„Porudžbine, prevoz, špedicije, sve je postalo mnogo lakše... Nije kao nekada. Bilo je velikih ograničenja, morali smo da plaćamo carinu i velik porez. Na primer, Italijani rade sa nama po istim uslovima, nema nikakvih problema”, naveo je on za nemački državni radio „Dojče vele”.

Pa ipak, Bugarska je i dalje najsiromašnija zemlja u Evropskoj Uniji. Prosečna plata zvanično iznosi između 200 i 300 evra.

Većina Bugara rade na dva do tri mesta, da bi mogli da prežive. Mnogi su od Evropske unije očekivali više.

Jedan čovek kaže: „Pristup Evropskoj uniji doneo nam je više cene i lošiji život. To je kao na istoku Nemačke posle ponovnog ujedinjenja. Cene su porasle, a plate ostale male. Kako da budeš zadovoljan?”

A jedna penzionerka kaže: „Pristup Evropskoj uniji nije dobar za nas penzionere.”

Ali, jedan taksista vidi i pozitive strane: „Popravljeni su putevi, grade se novi. U Sofiji se čak peru ulice, toga nikad nije bilo.” (Mondo)