Serbian Cafe

Hrvatska: Krediti stižu na naplatu

Hrvatska u narednoj godini može da uđe u dužničku krizu, jer joj, prema podacima Hrvatske narodne banke, na naplatu dolazi 8,3 milijarde evra glavnice i oko 900 miliona evra kamate, a očekuje je i više od milijardu evra domaćeg duga.

Za taj novac moglo bi da se izgradi 1.150 kilometara autoputa (čija gradnja i jeste jedan od glavnih razloga „eksplozije” hrvatskog spoljnog duga u poslednjoj deceniji), navodi portal Net.hr i dodaje da se krilatica „dužan k´o Grčka” može više primeniti na Hrvatsku, jer je „grčki dug mačji kašalj” u poređenju sa hrvatskim.

Najveći deo hrvatskog duga, gotovo 3,8 milijardi evra, je dug raznih preduzeća, banke duguju 2,6 milijardi evra, a država, sa obavezama od 750 miliona evra za narednu godinu, zauzima treću poziciju.

Preostala 1,1 milijarda evra odnosi se na strana ulaganja u hrvatsku privredu.

Ekonomista Ante Babić, koga portal citira, smatra da će sledeća godina biti „prilično kritična kad je reč o otplati duga”, ali veruje da će država i banke uspeti da refinansiraju dug novim zaduženjima.

Situaciju sa preduzećima Babić je ocenio kao „nešto složeniju”, jer u slučaju neispunjenja dužničkih obaveza može da dođe i do promene vlasništva, kod privatnih preduzeća, odnosno prebacivanja zaduženosti na državu, kod javnih preduzeća.

Najopasnija situacija sa javnim preduzećima je u oblasti brodogradnje, precizirao je Babić.

Pored spoljnog duga, Hrvatskoj tokom 2010. godine na naplatu dolazi više od milijarde evra zaduženja na domaćem tržištu, pri čemu će najveći teret otplate biti u prvom tromesečju.

U kasnijim godinama Hrvatsku, takođe, očekuju velike dužničke obaveze. Kamate će vremenom opadati, ali će dolaziti nove obaveze od novih i neizbežnih zaduživanja zbog vraćanja sadašnjih dugova.

Prema sadašnjem stanju, Hrvatsku u 2011. očekuje naplata oko osam milijardi evra glavnice i kamata stranog duga, a u razdoblju od 2010. do 2016. stranim poveriocima će morati da vrati ukupno oko 30 milijardi evra. (RTS)