Da li je moje dete previše sramežljivo?

nebojsa - 02. januar 2012. u 04.16

Vaše dete toliko se menja i raste svaki dan, ne samo fizički nego i inteligencijom, pa je i vama samima gotovo nemoguće pratiti sve te promene. Kada je s vama, dete je veselo, otvoreno, samo da vam se ne popne na glavu, priča, peva, pleše...luduje, no kada se nađe u društvu nepoznate dece i odraslih osoba ili u nepoznatoj okolini, zatvara se i postaje najsramežljivije dete na svetu. Iz njega uopšte ne izlaze reči pozdrava, skriva se iza vas, ne odgovara na pitanja nepoznatih ili manje poznatih osoba i dece, a neretko poteku suze...

Sve to su znakovi da vaše dete još uvek nije usvojilo pravila socijalizacije i interakcije. Pitanje je šta možete učiniti po tom pitanju?

Genetika i vaspitanje

Sram kod predškolske dece nije uvek stvar vaspitanja, nego na to ima uticaj sam karakter s kojim se rodi svaka osoba. Sociolozi su dugo vremena smatrali da najveći uticaj na detetovo ponašanje ima okolina u kojoj dete odrasta, no novija istraživanja su pokazala da ponašanje uslovljava ponajpre genetika, a zatim okolina. Osim toga, kod većine dece se javlja samo privremena sramežljivost, koja nestaje kako se dete opusti i upozna novu okolinu.

Kako možete ohrabriti „sramežljivca”?

Ako unapred znate da će se vaše sramežljivo dete naći u nepoznatom okruženju i u nepoznatoj situaciji, pripremite ga za to unapred, bilo da se radilo o prvom odlasku u vrtić, ili događaju gde će biti mnogo ljudi i gde će biti živo i bučno. Jedan od načina na koji možete pripremiti dete je igrom. Uzmete omiljenu lutku ili neku drugu igračku i ona predstavlja glumi sramežljivo dete, a vaše dete neka bude roditelj koji mora lutki pomoći da se više ne srami i da se upozna s drugim imaginarnim ljudima i decom. Mogli biste doći do neverovatnih otkrića i razmišljanja deteta, te otkriti u čemu je problem.

Drugi način je da dete podstaknete na pričanje o tome što će se dogoditi na mestu gde idete i to na način da dete kaže potencijalne situacije koje bi se mogle dogoditi. Na taj način trebali biste saznati mnogo o strahovima i nesigurnostima svog deteta. Nakon toga vi ispričajte drugačiji potencijalni scenario događaja koje je on opisao.

Treći način je igranje uloga s različitim scenarijima, što isto može na pozitivan način uticati na samopouzdanje deteta.

Igrom do samopouzdanja

Jedna od najvećih životnih promena je kada vaše dete započne ići u vrtić, što može predstavljati i veliki problem, ako je vaše dete preterano sramežljivo. Kako se to ne bi dogodilo, postoje određeni način na koji možete pomoći detetu kako bi se bolje i lakše prilagodilo novom okruženju. Pre nego što dete počne pohađati vrtić, odvedite ga u posetu vrtiću, ako je potrebno i nekoliko puta kako bi stvorilo utisak prostora, dece, tete u vrtiću u svega što bi ga moglo uplašiti te uzrokovati zatvaranje u sebe.

Vežbajte razgovaranje s drugom decom i odraslima igrajući igru. Zamolite svoje dete neka bude vodič po stanu kada vam u posetu dođu odrasli i/ili deca, ohrabrite dete da samo naruči svoje jelo u restoranu, zatraži omiljeno pecivo u pekari, sladoled u poslastičarnici. Ne samo da će nakon nekog vremena vaše dete imati bolje samopouzdanje, takođe će početi shvatati na koji način funkcioniše konverzacija – davanje i primanje.

Zatražite podršku starijeg deteta, bilo da se radilo od starijoj braći i sestrama, detetu porodičnih prijatelja ili detetu prvih komšija s kojim se vaše dete dobro slaže. Starije dete može mlađe dete lakše upoznati s drugom decom ili mu pak pružiti potrebnu sigurnost i samopouzdanje. Vaše sramežljivo dete će nakon nekog vremena videti da se nema čega bojati.

Upoznavanje prijatelja

Ako vam je dete sramežljivo, upoznajte ga s potencijalnim prijateljima polako, jedan po jedan. Nemojte očekivati mnogo od prvog susreta. Možda će ih biti potrebno nekoliko kako bi prijateljstvo „kliknulo”. Nemojte forsirati susrete ako vidite da vaš pokušaj ne funkcioniše. Ako prijateljstvo uspe, velike su mogućnosti da će vaše dete, uz pomoć tog deteta biti prihvaćeno od veće grupe dece. Nije loše niti druženje s nešto starijom decom, kako bi se naučilo socijalizaciji, dok s druge strane će se njegovi vršnjaci ugledati u njega što može pak biti dobro za samopouzdanje.

Profesionalna pomoć

Ako mislite da je vaše dete presramežljivo, zapitajte se nekoliko osnovnih pitanja. Ima li prijatelje? Priča li o njima? Ako vam se čini da je uvek samo i izolovano, porazgovarajte s tetom o vrtiću. Postoji mogućnost da vi slučajno propustite trenutke kada se ono druži s drugom decom. Ako pak zaista utvrdi da vaše dete ima više poteškoća sa socijalizacijom od druge dece jednake dobi, obratite se za pomoć pedijatru, koji će vas moći uputiti na pregled dečjem pedagogu, psihologu ili nekom drugom specijalisti. (Bebac)