Serbian Cafe

Da li se sećate

AFŽ

Antifašistički front žena - organizacija za emancipaciju lepšeg dela čovečanstva. Nepismenim domaćicama su držana predavanja tipa: „Rad je stvorio čoveka”, „SSSR - prva zemlja socijalizma” i sl. Epska scena: predavač govori o Frankovom režimu u Španiji, a jedna od slušateljki kaže: „Đubre jedno fašističko, dosta je on nas trov´o!” (pobrkala Franka i Frank-kafu).

BRATSTVO I JEDINSTVO

Izraz kojim je opisivan međusobni odnos naših naroda, narodnosti i nacionalnih manjina (dok su postojale); obavezni deo svih govora, referata, prigodnih članaka itd. U svakom svom javnom nastupu Tito je upotrebljavao ovu frazu. Korištena je i kao naziv za objekte: autoput „Bratstvo i jedinstvo” i sl. Od silne upotrebe pravo, izvorno značenje joj se potpuno izgubilo.

COCKTA

Piće naše i vaše mladosti! Čuveni osvežavajući napitak, jugoslovenske proizvodnje. Naime, kao socijalistiška zemlje, SFRJ nije želela da dopusti da se njena omladina ´navuče´ na kapitalističku „Coca Colu”. Pošto nije želela da bude zemlja rigidnog socijalizma i da omogući svojoj omladini da ima svetski napitak, stvorena je "Cockta", domaći pandan „Coca Coli”. Naravno, kako niko nikada nije zaustavio neman iz Atlante, „Coca Cola” se ubrzo probila i na jugoslovensko tržište, a „Cockta” je lagano pala u zaborav, mada nikada potpuno. Raspad SFRJ omogućio je mnogim privatnicima iz Srbije da proizvode poluotrovne napitke koristeći ime „Cockta”. Bilo je više pokušaja plagiranja, od kojih se posebno isticala „Cookta”. Ista firma je proizvodila i deterdžent za pranje sudova, koji je na policama stajao odmah pored „Cookte” i imao vrlo sličan dizajn, a verovatno i ukus.

DOČEK TITA

Stari je voleo da ga narod čeka, pa su mu često organizovali ovakav provod. Radovali smo se tome, jer nije bilo časova; odveli bi nas do ulice kojom će proći kolona automobila, tamo bismo dobili državne i partijske zastavice, samo bi se videla nadlanica koja otpozdravlja narodu. Nekad je čekanje znalo da se oduži na nekoliko sati.

DRUGOVI IZ KOMITETA

Grupa članova više partijske instance koja je dolazila na sastanke niže instance da bi pratila i (ako treba) usmeravala njen rad. Drugovi iz Komiteta su uvek imali poslednju reš na sastanku niže partijske instance, a smatralo se za vrlo loš znak ako su reč uzimali više puta. To je značilo da na nižoj instanci nije baš sve kako treba i ujedno bio signal zdravim snagama (v.) da smesta stanu na stranu drugova iz Komiteta.

FIĆA

Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije „automobil”. Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina „F.” je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog „F.” vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje;

2. pažljivo nameštanje nalepnice „YU”; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik striclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači Fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedista (za Fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštackog krzna, na šta su vozači Fice jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača Fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku „Pazi!”), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima „Panoramic”, nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i Fića stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

JUGO

Najpopularniji automobil jugoslovenske proizvodnje. Poznat po dugom čekanju da bi se dobio nakon što ste ga uplatili (i po više godina). Takođe poznat po tome što je fabrika Zastava sa svojim kupcima igrala igru iznenađenja sa nazivom „Pogodite kakav je vaš auto!”; naoko svi su isti kao novi, ali zahvaljujući varirajućem kvalitetu neki vam traje par godina ili 30.000 km, dok sa drugim možete da se vozite 10-15 godina i 150.000 km bez ikakvih problema, čak da poželite da kupite ponovo isti. Sa druge strane, to je auto koji je doživeo takvu popularnost u svetu da ga čak Bruce Willis vozi u filmu Die Hard (ne znam koji deo...). U proizvodnju je ušao oko 1983. godine i nikako nema nameru da izađe iz nje. Varijacije motora su od 45-65 ks, a varijacije nalepnica na zadnjim vratima su od 45, 55, 65, 60efi, 45a, 55a, 45ax, 55ax, 55ex. Onaj sa većim brojem na nalepnici i više košta.

Naravoučenjije: skinite nalepnicu od komšije, a kupite jeftiniji.

KVISKO (im.):

1. Jedan od najpopularnijih likova u istoriji jugoslovenske televizije. Etimološki reč „K.” potiče od imenice ženskog roda „Kviskoteka”, što je bio naziv za kviz serijal RTZ osamdesetih godina XX veka.

2. Kao zbirna imenica m. roda „K.” označava predmet specifičnog oblika, najčešće izrađen od drveta u vidu stolnog ukrasa. Izgledom asocira na štetne insekte i Olivera Mlakara. Istorija međutim beleži i „K.” izrađenog u obliku betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i priveska za ključeve (vidi „Natječaj za najljepšeg kviska”, RTZ, 1984.).

3. Upotrebna vrednost „K.” sastoji se u „ulaganju” bodova osvojenih tokom kviza (npr. na osobu „C”) sa mogućnošću njihovog dupliranja. Pored utilitarne, K. ima i estetsku vrednost: znatno povećao ukupnu količinu lepote na prostorima SFRJ. Možda je jedino Vučko bio lepši.

4. U poeziji izraz „K.” se koristi kao metafora i hiperbola: „ima glavu ko Kvisko” (nar.).

NEDJELJNI ZABAVNIK

Najbolja emisija za decu svih vremena. Emitovala se nedeljom pre podne, na zajedničkoj JRT šemi. Stvorena je „da ne bi nedjelje dosadne bile, dan za spavače tužnog lika”. Zato je u pomoć dolazila TV sila i „Nedjeljni zabavnik”. Pravljena je u studiju TV Sarajevo, a voditelji su bili Seid Memić Vajta i Zijah Sokolović.

NEMCI

1. Narod indoevropskog porekla.

2. Krvoločna bića odevena u prepoznatljive štofane uniforme koja uništavaju pred sobom sve oblike života, a sa posebnim zadovoljstvom partizanske ranjenike. Životni ciklus „N.” odvija se u dve posebne i međusobno isključive faze. U prvoj fazi „N.” se šire prostom deobom, kreću se u svim pravcima i veoma su agresivni. Međutim, u drugoj fazi, a nakon primene Bate Živojinovića (ponekad u koktelu s Borisom Dvornikom) dolazi do njihovog masovnog uginuća, paničnog bega ili kukavičke predaje. Nemački jezik - u prvoj fazi sastavljen isključivo od imperativa („hende hoch!", "schnel!", "los!”), u drugoj brzo degradira u nefonemske usklike iznenadjenja i bola.

3. Jedna od ekipa u dečjoj igri „partizana i nemaca”, po pravilu sastavljena od intelektualno i fizički slabijih i neuglednijih dečaka iz ulice.

4. Vlasnici novčanih apoena BRD. Najradije viđeni dragi gosti u SFRJ. Ljubav lokalnog stanovništva prema „N.” masovno je iskazivana parolom „Zimmer frei” koja je u znak dobrodošlice bila istaknuta na svaku kuću u potezu Luka Koper - Ohridsko Jezero.

PAR-NEPAR SISTEM VOŽNJE

Restrikcije benzina. Jedan vikend su se mogli voziti samo oni čija je registracija završavala na paran broj, a drugi oni s neparnom registracijom. Neki su si ljudi kupili zbog toga dva auta.

SPOMENAR

Mali album lepo ukrašenih korica koji su devojčice od sedam do jedanaest godina jedna drugoj ispunjavale crtežima i stihovima ´za uspomenu i dugo sećanje´. Spomenar bi na prvoj stranici obicno imao upozorenje: „Piši, briši, crtaj, ali listove ne cepaj”. Ispunjavanje istog bilo je podvrgnuto strogim estetskim kriterijima - najviše se pažnje poklanjalo što lepšim crtežima (dominirali su cvetni motivi i ´srca´), te što lepšem rukopisu. Vrednost spomenara zavisila je od toge da li ga je ispunila najpopularnija devojčica u razredu. Neki od popularnih spomenarskih stihova su: „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”, „nek ti ovaj cvetak reče koliko ti želim sreće”, „Ko ti ovako koso piše, taj te voli ponajviše”, „Ljubav svaka nije za đaka” i sl.. Popularno je bilo i presaviti ugao stranice, pa na poleđini napisati: „Otvori u slučaju rata” pa kad se otvori piše: „Budalo, ne sada!”. Istorija će se kasnije grubo narugati ovoj nedužnoj dečjoj šali. Ispunjavanje spomenara bilo je, kao i u toj dobi popularno skupljanje salveta, isključivo za curice. Ulaskom u pubertet spomenari bivaju zamenjeni leksikonima, koji uživaju nečuvenu popularnost ne samo među devojčicama nego i među dečacima (v. LEKSIKON).

SVETLA BUDUĆNOST

Valjda ono u čemu se sada nalazimo.

ZASTAVA 101

(slovenski: stoenka, srpski: stojadin, makedonski: stoeden); legendarni automobil iz Kragujevca, jugoslovenska pandam Volkswagena - doslovno („ljudski auto”)! Pored plastičnog trabanta i wartburga cenovno najdostupniji auto u SFRJ, zato su ga nekad vozili skoro svi. Poznata je bila i zastava 128. Slovio je za auto solidne izrade (što ne bismo mogli reći za par godina kasniji projekt yugo, koji je bio u USA na prodaji pod imenom florida, a neslavno je propao).

ZNANJE IMANJE

Popularna emisija za poljoprivrednike i ljubitelje sela. Nedeljom pre ručka kada je „cela porodica na okupu”. Direktni prenosi. Takmičenja sela iz cele SFRJ u svemu i svačemu. Između kviza muzičke numere i skečevi. Skečevi izgledaju tako što dva popularna glumca sa obaveznim šajkačama stoje za mikrofonom i nadmeću se u duhovitostima po principu čuvene radio-emisije „Selo veselo”. Žene su se najčešće takmičile u ručnim radovima, muškarci u znanju iz svih drugih oblasti. Postati selo-domaćin bila je stvar prestiža širom zemlje. Sela domaćini dobijala su asfalt i renovirani dom kulture gde se takmičenje obavezno održavalo. Kultni likovi: Zaharije Trnavčević i Kosara Balabanović. Za Kosaru se pričalo da najviše problema ima nakon povratka tv ekipe kada u prtljažnik treba smestiti živinu, prasiće, jaja i ručne radove. Ipak, tračevi oko reketiranja sela-domaćina nikada nisu dokazani.

ZIVOTINJSKO CARSTVO

Krašove„ male i tanke čokoladice koje su sadržavale sličice životinja iz celog sveta. Deca su kupovala ove čokoladice sa ciljem da sakupe sve sličice i polepe ih u veliki album tvrdih korica koji je sadržavao i puno korisnih informacija o životinjama. Popunjeni album se mogao poslati ”Krašu„, a onda bi se poništen (crvenim uzdužnim crtama) vraćao detetu na kućnu adresu sa bogatim paketom slatkih proizvoda (onoliko koliko je dete teško). U promet je (svesno) puštana mala količina određenih sličica, kako bi se album što teže popunio, tako da su menjaža i tapke (v. Tapke) bili često upražnjavani.

P.S.

I budite mi dobri, kao što ste bili kao pioniri!!!!

”