Serbian Cafe

K e n g u r, ta simpatična životinja.

Evo lepe prilike da se i o kengurima nešto sazna, iako se o njima ne razmišlja previše. Zanimljiv je način njihovog dolaska na svet; sistem za razmnožavanje kod kengura potpuno je drugačiji u odnosu na sve druge sisare.

Embrion kengura prolazi kroz određene stadijume svog razvoja izvan materice. Ti stadijumi inače se normalno odvijaju u materici. Ubrzo nakon oplodnje, slepi kengurov mladunac, koj je otprilike dug jedan santimetar, dolazi na svet. Obično se, u određeno vreme, rađa samo jedan mladunac. U tom stadijumu, on se naziva „neonat.”

Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici majke, mladunče kengura dolazi na svet kada je dugačko samo jedan santimetar. U to vreme, on još uvek nije razvijen: njegove prednje noge su u razdoblju oblikovanja, a zadnje noge izgledaju kao dva mala izduženja.

Bez sumnje, mladunče u takvom stanju ne može da napusti majku. Izlaskom iz materice, neonat počinje da se kreće uvis po majčinom krznu, pomoću svojih prednjih nogu, i tako stiže do majčine torbe posle tri minuta putovanja. Za ovog mladog kengura torba znači isto što i materica za druge sisare. Ipak, u ovom slučaju pojavljuje se važna razlika. Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je samo embrion kada izađe iz materice. Njegove noge, njuška i mnogi drugi organi još nisu dostigli svoj konačni oblik. Kada stigne do majčine torbe, mladunče se prikači za jednu od četiri dojke koje su u njoj nalaze i počinje da sisa.

Na tom stepenu, majka izbacuje još jednu jajnu ćeliju iz jajnika i dolazi do formiranja novog jajeta u njenoj materici. Ženka se još jednom pari i novo jaje biva oplođeno. Ovog puta, jaje ne počinje odmah da se razvija. Ako je u srednjoj Australiji velika suša, kao što je to često pojava, oplođeno jaje u materici ostaje nerazvijeno, dok suša ne prođe. Međutim, ako budu velike kiše i dostupni bogati pašnjaci, razvoj jajeta ponovo započinje.

Na ovom stepenu, suočavamo se sa pitanjem: ko je izvršio ovaj proračun; ko je uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo samo da napravi takav raspored; ono nema razum i nesvesno je spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da napravi tako nešto, jer kao i sva druga bića ona nema kontrolu nad razvojem koji se odvija u njenom telu. Ovaj neverovatni događaj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je stvorio sve elemente koji učestvuju u ovom neobičnom procesu. Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana posle oplodnje, novi neonat, veličine zrna pasulja, počinje da puzi od otvora materice i stiže u torbu kao i njegov rođeni brat.

U međuvremenu, prvi neonat u torbi znatno je izrastao. On nastavlja svoj život, a da ni na koji način ne ugrožava svog rođenog brata koji je dug samo jedan santimetar. Kada postane star 190 dana, on je dostigao dovoljnu zrelost da napravi svoje prvo putovanje izvan torbe. Od tada, većinu svog vremena provodi izvan torbe koju zauvek ostavlja 235 dana posle svog izleganja.

Ubrzo nakon izleganja svog drugog mladunca, ženka se ponovo pari. Prema tome, ženka ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi počinje da se hrani travom, ali povremeno se vraća majci da bi sisao, drugi mladunac se još uvek razvija sisajući, treći je neonat, koji je i najmlađi.

Ono što je još neverovatnije jeste činjenica da sva tri mladunca, od kojih je svaki na drugačijem stepenu razvoja, a svi zavise od majke, hrane se drugačijim tipom mleka u skladu sa svojom veličinom. I dok je mleko, koje mladunče sisa kad dođe do dojke, providno i bezbojno, ono ubrzo postaje sve belje i sve više liči na pravo mleko. Količina masnoće i drugih sastojaka u mleku povećava se paralelno sa razvojem mladunca.

U isto vreme, dok jedno mladunče sisa mleko adaptirano za njegove potrebe, mleko koje se mnogo lakše vari, izlazi iz dojke koju sisa drugo mladunče. Na taj način, majčino telo istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa različitim sastojcima. Kada se izlegne i treće mladunče, proizvodi se treći tipa mleka sa sastojcima koji su baš njemu potrebni.

Sledeća neobičnost koju ovde treba zapaziti jeste podatak da svako mladunče pronalazi dojku koja je naročito namenjena njemu. Ukoliko bi mladunče sisalo mleko sa količinom hranljivih sastojaka koja mu nije namenjena, to bi na njega negativno delovalo.

Ovakav sistem ishrane veoma je značajan i očigledno predstavlja specijalan produkt stvaranja. Majka ne može, ni na koji način, da sve ovo svesno uredi. Kako može jedna životinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni svakom mladunčetu različitog stepena razvoja? Čak i kad bi to mogla, kako može da ga proizvede u svom vlastitom telu? Kako ona može da ga deli i prenosi preko tri razlićita kanala?

Nema sumnje da ženka kengura nije u stanju da učini bilo šta od ovoga. Ona čak nije ni svesna da tri različita tipa mleka izlaze iz njenog tela. Ovaj zadivljujući proces nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove simpatične životinje.