Serbian Cafe

Саксо банка: Криза ће довести до стварања нове ЕУ

Текућа глобална економска криза, која ће се додатно појачати ове и идуће године, биће тако снажна да ће принудити европске лидере да се уједине, затворе сва тржишта и окупе на финалном самиту, како би створили нову Европску унију (ЕУ), тврди се у најновијој анализи банке „Саксо” коју преноси руски портал „Финмаркет”.

Банка „Саксо”, позната широм света по својим „мрачним” прогнозама о будућности глобалне економије, уз ову непријатну анализу, предвиђа да ће рађање нове ЕУ пратити, највероватније, масовно репрограмирање дуга, национализација банака и можда искључење две или више земаља из зоне евра.

Главни економиста „Саксо” Стин Јакобсен истиче да ће услед прекомерног штампања новца и повећања пореза највише настрадати, у кризи чија ескалација још није достигла врхунац, средња класа, која је као и сиромашнији слој на губитку због обезвређивања куповне способности.

Јакобсен подсећа да су у последње време озбиљне социјалне тензије забележене у 15 земаља и у свима, независно од економског система, на пример Кини, Блиском истоку и Европи или САД, монетарне интервенције државе погађају највише средњу класу.

„Политичари покушавају да нам продају илузију, штампају новац, конзервирају проблеме, али о томе ћуте. Уосталом, резултат је и тако очигледан јер су храна и енергија све скупљи за становништво”, истиче Јакобсен.

Он упозорава да уливање новца у економију више не даје позитиван ефектат. Биланс Европске централне банке (ЕЦБ) је „надуван” за 38 одсто од јула 2011. године, а већ идућег месеца ће се помоћу новог механизма помоћи убацити на тржиште билион евра.

Биланс ЕЦБ већ сада износи 30 одсто бруто домаћег производа (БДП) целе Европе. При томе треба имати у виду да је америчка Управа федералних резерви, која већ три године штампа новац, за сада тим средствима „покрила” око 20 одсто БДП земље.

Покретање штапања новца само увећава проблеме, истиче Јакобсен, прецизирајући да се дуговања, са све већим каматама, покривају новим, још већим, дужничким обавезама.

Тај процес не може вечито да траје. Када новац пресуши, постају вероватни банкроти уз могуће привремено повлачење Грчке и Португалије из еврозоне, уз истовремено појачано неповерења инвеститора у Италију и Француску.

„Саксо” банка у својој прогнози указује да ћемо овог пута вероватно бити сведоци правог колапса система, када ликвидност „пресуши” у целом финансијском систему, а европска тржишта у кратком року опадну за најмање 25 одсто.

Јакобсен наводи да је садашњи модел сталног „дрогирања” привреде помоћу уливања огромних сума новца без реалног покрића у потпуности „потрошен” и да ће се ускоро, под теретом све веће кризе, направити радикалан заокрет.

„Прекомерно мешање државе у економију замениће инвестиције приватног капитала. Приватни капитал може да се активира ниским порезима, а тржишта ће морати да буду транспарентна како би инвеститори могли да процене висину могућих губитака”, тврди Јакобсен.

Како би подигле конкурентност развијене земље ће морати да девалвирају зараде, али то треба остварити споразумом са синдикатима у државним и приватним компанијама.

Европска централна банка ће, у таквој новој економској политици, вероватно имати већи утицај, иако ће то бити далеко од слободе коју има америчка централна банка или Банка Енглеске, сматра Јакобсен.

Европски фонд за финансијску стабилност и Европски механизам за осигурање стабилности, никада неће бити реализовани, нити ће се емитовати еврообвезнице, песмистички оцењује он.

Максимално ће се од европске ситуације окористити тржишта скандинавских земаља и њихове валуте. Највероватније да ће бити скоро немогуће инвестирање у Швајцарску, која прети девалвацијом франка.

Јакобсен предвиђа да ће се улагачи окренути Скандинавији, сматрајући да би шведска и норвешка круна могле да буду алтернатива швајцарској валути.

Тржиште САД ће остати привлачно за инвеститоре, обзиром да је та земља лидер у иновацијама, са деловима економије који ће остварити приметан раст.

Према прогнози „Саксо” банке, долар ће ове године имати добру динамику, посебно уз антиризична расположења, због глобалног одустајања од позајмица. Међу валутама са солидним растом биће норвешка и шведска круна, које ће бити на добитку жахваљујући државном балансу и немешању у проблеме еврозоне.

Евро, швајцарски франак, јуан и његови сателити, као што су аустралијски и новозеландски долар, банка „Саксо”, међутим, сврстава у валутне аутсајдере. (Танјуг)