Serbian Cafe

Американци воде Железару док се не прода?

Менаџмент „Ју-Ес стила” са Мајклом Роудсом на челу највероватније ће остати у Смедереву и након што Влада формално преузме Железару. Држава ће купца за „Ју-ес стил” тражити на истоку, у Русији, Украјини, Кини и Индији, пише „Блиц”.

„Ако се договоримо о условима, они немају ништа против да остану”, додаје Небојша Ћирић, министар економије.

Осим неколико извршних директора који су Американци, компанијом махом управљају домаћи менаџери.

Према подацима са којима располажу синдикати, у „Ју-Ес стилу” је у разним погонима упослено између 700 и 800 директора који воде различите процесе производње.

Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић каже за „Блиц” да је „Ју-Ес стил” увео ригорозна правила управљања и да би било добро да садашњи менаџмент остане док год се не нађе стратешки партнер или нови власник, јер Влада нема експерте који знају како да воде челичану.

Економисти наводе да Влада мора што пре наћи стратешког партнера, јер су годишњи губици око 15 милијарди динара, а у буџету нема новца за покривање трошкова смедеревске железаре.

„Американци се повлаче јер већ три године остварују огромне губитке. Нема логике да их покрију и чисту фирму продају за долар. Држава не може бити бољи власник од ´Ју-Ес стила´”, каже за лист Владе Милићевић, професор на Економском факултету.

Према домаћој регулативи, предузеће не мора да покрива сваке године губитак из пословања. Он се гомила из године у годину и мора се покрити из будућег профита или кроз додатну уплату капитала. У случају јавних предузећа, порески обвезници плаћају кроз субвенције или гаранције за кредите које добијају та предузећа за покриће губитака.

Економиста Бошко Мијатовић каже да ће челичана и убудуће правити губитке, јер у супротном Американци компанију не би уступали.

„Влада нема одакле да покрива губитке и железара ће брзо отићи у стечај ако се не нађе стратешки партнер”, каже Мијатовић.

У буџету нема новца за додатне расходе како би се покрили трошкови пословања челичане, упозорио је јуче члан Фискалног савета Владимир Вучковић и додао да се евентуални расходи у ту сврху могу обезбедити само прерасподелом постојећег буџета.

Другим речима, да би помогла железари, Влада ће морати да „одмогне” другим гранама привреде. За подршку привреди у условима кризе планирано је око 10 милијарди динара и тај новац засада неће бити преусмерен ка железари.

„Тек треба да се утврди са којом сумом ћемо подржати челичану. Неки пројекти, попут помоћи вагоноградњи или подстицање инвестиција кроз СИЕПА, вредних више од пет милијарди динара, већ су почели да се реализују и они остају”, каже Ћирић.

Државни секретар у Министарству финансија и шеф радне групе за одржавање производње у „Ју-Ес стилу Србија” Душан Никезић каже за лист да ће главни адути у преговорима са новим купцем бити велики инфраструктурни пројекти у Србији: мост Земун-Борча, гасовод „Јужни ток” и београдски метро, за шта би сировине могла да обезбеди челичана у Смедереву.

На питање зашто ово нису били адути да се задржи америчка компанија, Никезић каже да је одлазак „Ју-Ес стила” условљен глобалном кризом, а не стањем на нашем тржишту, тако да овај адут није био довољан.

Упитан зашто страна компанија није нашла купца, он одговара да је то питање за њих, као и да зна да су размишљали о продаји, али не зна с ким су преговарали.

Никезић каже и да држава досад није разматрала ко ће се бавити новом продајом железаре, као ни да ли ће ангажовати некога. Био је приоритет, додаје, да се договор постигне што пре да се не угаси и друга пећ.

„Не могу да кажем да се преговарало о цени. Разговори су били превасходно усмерени на преузимање железаре како производња не би била заустављена. Извесно је да би затварање железаре био приличан трошак за страну компанију. Мислим да би им отпремнине биле највећи расход”, наводи Никезић.

А колики ће трошак сада имати држава, засад није познато. Држави иде наруку светско тржиште челика, које се опоравља, што би могло да помогне и у налажењу купца. Никезић очекује да се наредних месеци чак смањи губитак железаре и додаје да се помоћ овом гиганту може посматрати као помоћ целој привреди.

„На пример, Влада субвенционише фирме из сектора вагоноградње које као сировину користе челик, тако да би без железаре била угрожена и та грана. Затим, да нема смедеревске компаније, ´Железнице´ би остале без две милијарде динара, колико годишње приходују пружајући услуге превоза”, подсећа Никезић.

„Ју-Ес стил” последња два дана и српским и америчким новинарима даје исто саопштење.

„Настојимо да истражимо све могућности за Србију. Не коментаришемо саопштења и конференције за новинаре друге стране. Информацију за медије имаћемо након редовног финансијског кварталног састанка следећег уторка”.

Вест да је железара откупљена од Американаца затекла је Смедеревце између гледања два полуфинала наших репрезентација. У духу спортске терминологије, неки од њих с којима смо разговарали јуче сматрају да је овај потез „шут из очаја у последњој секунди да би се стигло у продужетке”.

Они се слажу да би многе фирме страдале да је железара стала, али не верују да Влада може боље од америчког кадра. Један од радника истиче да држава добија технолошки и кадровски дотерану фабрику. Синдикати су прилично били затечени оваквим обртом.

„Изненађени смо, мада је било наговештаја да нешто овако може да се деси. С друге стране, када смо пре десет година улазили у процес приватизације, знали смо да идемо у капитализам, да увек постоји реална могућност да се промени власник. Најбитније је да сачувамо сва радна места. Очекујемо разговоре и с менаџментом и с представницима Владе. Сигурно да није исто када вам је газда приватник или када је то држава и због тога ме радује изјава премијера да овакво стање не би требало да потраје”, говори Синиша Прелић, први човек Самосталног синдиката у железари.

Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић оцењује за „Блиц” да нема никаквих дилема око тога да ли је ово добар потез.

„Град би имао јако лошу перспективу да је железара затворена. Да се не би поновио сценарио Бора или својевремено Крагујевца, да Влада интервенише после неколико месеци или чак неколико година, овде је одлучено да практично ускоче у аутобус у пуној брзини, ухвате волан и спрече катастрофу. Под утицајем светске кризе можда ћемо поделити терет, али нећемо претрпети ударац који би убио град”, сликовит је смедеревски градоначелник. (Мондо)