Serbian Cafe

Лесковац ће поново бити „Мали Манчестер”

Турци већ шију фармерице и најављују проширење капацитета, а ускоро креће и немачка компанија „Фалке” која је подигла нову фабрику чарапа, пише „Политика”.

Текстилна индустрија се враћа на југ Србије, у град некад знан као „Мали Манчестер”.

До деведесетих година прошлог века, у овој грани је било запослено преко десет хиљада радника. „Летекс” је правио „најубав” штоф на свету, „Зеле Вељковић” чарапе, „Ресорт” мебл штофове, „Србијанка” трикотажу, „Инкол” је шио одела. У Вучју су биле фабрике штофова и трикотаже – ТИ „Вучје” и „Вучјанка”, у Грделици исто – ТИГ и ИТП „Ораовица”. Када је наишла криза, једна по једна, фабрике су се погасиле.

У некадашњи град текстила први је дошао кипарски Грк Костас Георгију, власник компаније КСК „Клотинг”, који је, уз благослов државе, нешто мање од две године радио у закупљеном погону „Инкола”. Када је видео да не иде како је планирао, покупио је машине и преко ноћи побегао за Румунију, оставивши на цедилу око триста запослених.

Новембра прошле године, немачка компанија „Фалке” почела је да гради фабрику чарапа, а неколико месеци касније, Турци из Истанбула основали су фирму „Џинси Србија” за производњу фармерки и јакни.

Производња је организована на око 1.300 квадратних метара у бившем погону „Летекса”, има 57 радника, а до краја овог месеца биће их око 150. И док је још трајала обука за будуће шнајдере, власници су поднели граду захтев за четири и по хектара земљишта на којем намеравају да подигну нову фабрику од 22.000 квадрата за 1.500 запослених, пише „Политика”.

„Све зависи од папирологије. Чим стигну све дозволе, градићемо нову фабрику, надам се да ће то бити на пролеће. Зато смо дошли овде. Хоћемо да овде буде и прање. Свако може да шије, али прање је велики проблем. За сада све оно што овде сашијемо шаљемо на прање у Истанбул где имамо фабрику од 43.500 квадрата, најбољу у Турској. Све велике фирме које наручују робу од нас траже добро прање, мада има неких материјала који се не перу”, каже за „Политику” Јасин Денис, менаџер фабрике у Лесковцу.

Иако има непуних 27 година, Јасин је већ дванаест година у текстилу. Завршио је комуникацију и дизајн, поред турског, говори српски, руски, пољски, италијански и енглески језик. Његов отац Фехим Денис је ортак у истанбулској компанији „Пакет мани џинс”, па је Јасин са петнаест година ушао у фабричку халу и прошао све фазе, од кројења и шивења до магацина и продаје.

Уочи Нове године, из Лесковца је за Италију кренуо први контингент од 7.500 фармерица, а наруџбине и даље пристижу, па се припрема нова испорука. У току су преговори и са Русима, а ускоро ће лесковачке фармерице и јакне од џинса моћи да се купе и на српском тржишту.

Кроз обуку је прошло 200 радника, претежно жена, од којих је 57 већ у фабрици, а на остале се рачуна са ширењем производње.

Драгана Антић се припремала за трговину, али је после обуке добила посао кројачице и каже да је презадовољна. И Ивана Стојиљковић из Богојевца је савладала обуку за недељу дана, преквалификована са трговачког техничара.

Ових дана стижу нови текстилци. У суседству „Летекса”, „Фалке” је завршио фабрику чарапа у којој ће бити места за 600 радника. Фабрика је започета новембра 2010. године и требало је да крене прошлог пролећа, али је почетак одложен за август, па за крај прошле и почетак ове године.

Разлог је проширење са дванаест хиљада на шеснаест хиљада квадрата. Пробна производња креће са осамдесетак радника, а јавило се 1.250 кандидата. Први произвођачи чарапа завршили су обуку у Немачкој, а они ће своје умеће преносити на будуће раднике. (Мондо)