Serbian Cafe

И Власи имају своју азбуку!

Национални савет Влаха, на седници одржаној у Петровцу на Млави, озваничио је влашко писмо са азбуком од 35 словних знакова.

Др Синиша Челојевић, председник Одбора за службену употребу језика и писма Националног савета Влаха, каже да је усвојена варијанта влашког писма коју је претходно, на предлог удружења грађана „Гергина” из Неготина, већ усвојио Извршни одбор Националног савета Влаха и да је реч о пет додатних знакова на српску азбуку, карактеристичних за влашки језик.

То су мукло А и И, карактеристични за Крајинско-тимочки дијалекат, као и ´Dz´, ´Šj´ и ´Žj´ који су, уз прва два, карактеристични за Браничевско-хомољско наречје. Влашка азбука има латиничну и ћириличну верзију и за основу има постојећи влашки говорни језик и добро је полазиште за номенклатуру и стандардизацију влашког језика, на којој ће се, каже за „Политику” др Челојевић, „радити у наредном периоду”.

„Битно је да ми стављамо тачку на вишегодишње расправе о томе да ли Власи, који живе у источној Србији, јужно од Дунава, треба да говоре влашким или румунским језиком. И да више не постоје препреке да ми већ сада можемо да отпочнемо са штампањем часописа и друге литературе на влашком језику. Тиме бисмо, истовремено, презентовали богатство влашког говорног језика, које се разликује од румунског, као што се разликује и наше влашко порекло.

Реч је овде и о ревитализацији веома значајног сегмента влашког ентитета, имајући у виду да је ћирилично писмо историјско писмо Влаха на Балкану на коме постоје писани трагови још из 1391. године. С друге стране, латинично писмо је писмо свих романских народа, па је као такво оправдано увести га у равноправну употребу и код влашке националне мањине у Србији”, каже др Челојевић.

Влашко писмо, у обе варијанте, наводи др Челојевић, већ је тестирано и на компјутеру. Каже како су чланови неготинског Удружења „Гергина” креирали и пробне тест фонтове влашког писма који су преко интернета постављени корисницима на пробно тестирање. До сада их је „пробало” више од 300 корисника и нико није имао примедбу на начин њихове употребе.

Чланови Удружења „Гергина” направили су и влашко-српски фразеолошки речник, који на стручан начин представља већ добро познате изразе и фразе, како међу влашким, тако и међу српским становништвом овог дела Србије. Осим тога, чланови Удружења ужурбано раде и на комплетирању влашко-српског речника. (Мондо)