Serbian Cafe

Ћирилица није угрожена

Чињеница је да последњих деценија ћирилица уступа део свог простора латиници, али то није део никакве завере или непријатељског деловања, већ последица историјских догађаја и цивилизацијских новина - интернет и електроника, све је то на латиници, то је један природан процес прилагођавања. Ћирилица није смртно болесна да би се лечила тако што ће латиница бити протерана.

Овако тренутну ситуацију и „борбу” између два писма види др Ранко Бугарски, професор Филолошког факултета у Београду, коме је недавно невладина организација Лига експерата доделила награду Витез позива. Бугарски у интервјуу за „Прес” каже да му је та награда приредила велико задовољство јер се она не додељује само за професионалне резултате већ и за „значајан стваралачки опус, за сагласност професионалног знања и савести, за морални интегритет, за часно деловање и понашање”.

Наш истакнути лингвиста сматра да нам ни језик ни писмо нису угрожени.

„Ако су нама идентитет натписи у Кнез Михаиловој, онда и не треба да имамо било какав идентитет. Он није искључиво у језику и писму. То је један лаички поглед”, јасан је Бугарски.

„Ћирилица је према уставу дефинисана као писмо српског језика. Постоји одредба која гласи да су у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Латиница се и не помиње. Осим тога, сви уџбеници су, изузев уџбеника на језицима националних мањина, на ћирилици. У Србији није могуће завршити школу без владања ћирилицом. Докле год је тако, не може се говорити о озбиљнијој угрожености ћирилице”, каже Бугарски.

Он сматра да данас нема језика у свету који не позајмљује од других језика, па ни српски није у томе изузетак.

„Енглески језик је главни језик давалац, али у целом свету, и то опет као резултат историјских догађаја. Укратко, без страних речи се не може, али се не може ни без икакве ограде преузимати све што долази са стране”.

На питање зашто се књижевни језик опире жаргону, Бугарски каже:

„Људи који праве упрошћену опозицију између језика и жаргона наравно да негативно вреднују жаргон, који испада језик улице. Није жаргон у нужној колизији са књижевним језиком. Жаргон није за сваку прилику, али је углавном креативан, оригиналан, ствара нешто ново у језику, обогаћује животне токове.”

„Језици се не рађају ни из чега, настају тако што се или промени статус нечег што је био варијетет неког језика па он добије на престижу, његови говорници формирају неку административну територију или државу и тај варијетет прогласе језиком. Тешко је говорити о рађању језика, пре можемо говорити о умирању, а према неким грубим проценама, нестану два језика месечно у свету”, каже Бугарски у разговору за „Прес”. (Прес)