Serbian Cafe

Слободану Тишми уручена НИН-ова награда (видео)

У Скупштини града Београда новосадском писцу је свечано уручена НИН-ова награда за роман године „Бернардијева соба”.

Тишми је плакету уручио главни и одговорни уредник НИН-а Небојша Спаић, док му је новчани део награде у вредности од милион динара уручила Милица Марковић, директорка сектора за односе са јавношћу „Телекома” Србије, који је покровитељ доделе ове престижне награде.

Тишма, који се захвалио на награди, прочитао је своју беседу коју је назвао „Радост за ствараоца патња за створеног”.

Он је себе назвао „полуписцем” зато што је његова љубав ипак музика, рекавши да ту мисли и на класичну музику и да је он само слушалац и конзумент, јер у музици „нема шта да се створи” и да је то „дивно савршен свет”.

„Књижевност је протетичка дисциплина зато што нема свој аутентични простор, универзалнија је, али је мање савршена. Помало је груба као и свака протеза”, приметио је Тишма.

Он је уметност и политику назвао „браћом” рекавши да су оне „подручје воље за моћ”.

„Када узимам ову Ничеову дефиницију узимам њено изворно значење, а то је воља за стварањем, међутим то је само једна страна славе, а она друга мрачнија је - надвладавање, поништавање. Стварање је радост за ствараоца, а патња за створеног”, оценио је књижевник.

„Политичари креирају наше животе, као што ја креирам ликове у некој мојој причи, играм се са њима. Како им је, сам Бог зна, но воља за моћ, воља за стварањем је повезана са субјектом, а кажу да више нема субјекта, нема аутора, па самим тим нема ни воље за моћ - постоји само текст који се само-организује, који ме вози и ствара, који ме упросечњава”, закључио је Тишма.

Чланица жирија Владислава Гордић Петковић прочитала је одлуку жирија у којој се између осталог наводи да се Тишмин роман издвојио особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности, која изузетно уверљиво комуницира са читаоцем.

„У питању је пажљиво оркестрирана медитативна проза самосвојног писца, музичара и перформера, чије формалне вредности обогаћују савремену српску прозу приближавајући је најрецентнијим кретањима у светском роману”, рекла је Петковић читајући образложење.

У најужи избор од 106 дела ушло је шест романа. Поред Тишме, ту су били и „Мајн Кампф” Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара” Фрање Петриновића, „Ода мањем злу” Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови” Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт” Давида Албахарија.

Уручењу награде присуствовале су многе личности из културног и јавног живота.



Слободан Тишма рођен је 14. маја 1946. у Београду, али већ са три године сели се са родитељима у Нови Сад где и сада живи.

Почео је да објављивљује поезију крајем шездесетих, када почиње и да се бави концептуалном уметношћу. Био члан уметничке групе „Код” и један од пионира концептуалне уметности у тадашњој Југославији.

Седамдесетих се интезивно посвећује музици, и један је од оснивача рок група „Ла страда” и „Луна” које су стекле култни статус на југословенској рок сцени.



Слободан Тишма ожењен је Јасном Мањулов, песникињом и бившом певачицом новосадске групе "Boye", са којом има сина Филипа.

До сада је објавио књиге песама Маринизми (1995) и Врт као то (1997), књигу дневничких записа Blues diary (2001), збирку прича Урвидек (2005), и романе Quattro stagioni (2010) и „Бернардијева соба” (2011). (агенције)