Serbian Cafe

„ДЕЛФИНИ”: Цео свет је видео да смо велесила

Пресрећни „делфини” по повратку са Европског првенства изјавили: „Играли смо пуним срцем за наше људе. Тешко је описати тај осећај”.

Ватерполисти Србије допутовали су данас у Београд, са осмесима и златним медаљама са Европског првенства у Ајндховену.

Севали су блицеви на аеродрому „Никола Тесла”, новинари су се „отимали” за изјаве. Ватерполисти се никада нису понашали као звезде, али они јесу наше звезде.

Актуелни висешампиони света, освајачи Светске лиге и Светског купа, подарили су нам нову радост. Постали су прваци Европе, донели и тај трофеј у Србију, први пут после ЕП 2006. године које је одржано у Београду.

„Ово је велика победа за Србију. Јуче смо имали три финала. Показали смо колико је мала Србија велика”, рекао је капитен тима Вања Удовичић.

Голман Слободан Соро истакао је да ватерполисти увек имају притисак када иду на неко такмичење.

„Размазили смо публику. Имамо обавезу да побеђујемо. На овом Европском првенству је било тешко, нарочито због групе у којој смо играли. Било је интересантно. Мислим да смо показали највише од свих и да смо заслужено освојили златну медаљу”, рекао је Соро.

„Србија заиста може да буде поносна. Када у једном дану имамо учеснике у три најважнија спортска догађаја на свету - онда је то сигурно успех. Дошли смо до великог трофеја и цео свет је у недељу видео да је Србија спортска сила. Овај јануар је један од насјајнијих момената у историји српског спорта у последњих десетак година”, изјавио је играч Про Река Андрија Прлаиновић.

Готово да није било неког великог такмичења у последњој деценији а да се ватерполисти нису вратили са неким одличјем. Ватерполисти Србије су на последњих 16 такмичења (олимпијске игре, европска и светка првенства, као и светска лига) освојили 15 медаља, од којих су 10 биле златне!!! Једини пут остали су без одличја на шампионату света у Мелбуурну 2007. године, када су били четврти.

Али, они су их и даље гладни, гладни успеха.

„Мало је нас који смо се наосвајали трофеја, па да кажемо да их нисмо гладни. Кад буде престала глад то ће значити да смо у силазној путањи. Увек ћемо бити жељни победе. Показали смо спремност, мотивацију и, према мишљењу стручног штаба и играча, одиграли најбољи турнир. Имали смо континуитет добрих игара и задовољан сам и поносан на све у Савезу”, додао је Прлаиновић.

Ватерполисти су имали одличну подршку у Ајндховену, али су добијали подршку из Србије, Републике Српске...целог света.

„Увек нам је драго када се навијачи у Србији радују. Тешко је описати тај осећај. Знамо да се у Србији гледао ватерполо, да су сви били на ногама кад су рукометаши играли, као су гледали Новака и све наше тенисере. Сретали смо наше људе у Холандији и видели смо да им много значи наш пласман и учешће на такмичењу. Играли смо пуног срца за те људе. Не треба трошити речи на то колико им значи сваки успех српског спорта. Уживали су претходних десетак дана, што се и видело у финалу, где смо имали домаћинску атмосферу”, описао је Прлаиновић атмосферу међу „делфинима”.

Алекса Шапоњић, најмлађи члан екипе, био је задужен за ношење пехара Увек корисни Живко Гоцић се надовезао:

„Ово што ми сада осећамо, мислим да само спортисти могу да осете. То ти уђе у груди и ношем том жељом покушаваш да извучеш из себе максимум. Ноле (Ђоковић) је дао замајац, то је ишло и преко рукометаша. Јако ми је жао што нису успели да освоје злато, али и сребро значи. Много нам значи. Јуче је био предиван дан за Србију”. (Мондо)