Serbian Cafe

Да ли се сећате

АФЖ

Антифашистички фронт жена - организација за еманципацију лепшег дела човечанства. Неписменим домаћицама су држана предавања типа: „Рад је створио човека”, „СССР - прва земља социјализма” и сл. Епска сцена: предавач говори о Франковом режиму у Шпанији, а једна од слушатељки каже: „Ђубре једно фашистичко, доста је он нас тров´о!” (побркала Франка и Франк-кафу).

БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО

Израз којим је описиван међусобни однос наших народа, народности и националних мањина (док су постојале); обавезни део свих говора, реферата, пригодних чланака итд. У сваком свом јавном наступу Тито је употребљавао ову фразу. Кориштена је и као назив за објекте: аутопут „Братство и јединство” и сл. Од силне употребе право, изворно значење јој се потпуно изгубило.

COCKTA

Пиће наше и ваше младости! Чувени освежавајући напитак, југословенске производње. Наиме, као социјалистишка земље, СФРЈ није желела да допусти да се њена омладина ´навуче´ на капиталистичку „Coca Colu”. Пошто није желела да буде земља ригидног социјализма и да омогући својој омладини да има светски напитак, створена је "Cockta", домаћи пандан „Coca Coli”. Наравно, како нико никада није зауставио неман из Атланте, „Coca Cola” се убрзо пробила и на југословенско тржиште, а „Cockta” је лагано пала у заборав, мада никада потпуно. Распад СФРЈ омогућио је многим приватницима из Србије да производе полуотровне напитке користећи име „Cockta”. Било је више покушаја плагирања, од којих се посебно истицала „Цоокта”. Иста фирма је производила и детерџент за прање судова, који је на полицама стајао одмах поред „Cookte” и имао врло сличан дизајн, а вероватно и укус.

ДОЧЕК ТИТА

Стари је волео да га народ чека, па су му често организовали овакав провод. Радовали смо се томе, јер није било часова; одвели би нас до улице којом ће проћи колона аутомобила, тамо бисмо добили државне и партијске заставице, само би се видела надланица која отпоздравља народу. Некад је чекање знало да се одужи на неколико сати.

ДРУГОВИ ИЗ КОМИТЕТА

Група чланова више партијске инстанце која је долазила на састанке ниже инстанце да би пратила и (ако треба) усмеравала њен рад. Другови из Комитета су увек имали последњу реш на састанку ниже партијске инстанце, а сматрало се за врло лош знак ако су реч узимали више пута. То је значило да на нижој инстанци није баш све како треба и уједно био сигнал здравим снагама (в.) да сместа стану на страну другова из Комитета.

ФИЋА

Превозно средство с точковима, великодушније „аутомобил”. Иако предвиђен за превоз омањих путника на кратким релацијама, фићом су читаве фамилије (са коферима, стринама и лонцем пуњених паприка за успут) путовале у посету рођацима на други крај земље. Куповина „Ф.” је 60-их година био догађај раван рођењу или смртном случају у породици. Иницијација новог „Ф.” вршила се тако што би власник укрцао невероватну количину одушевљене суседске деце и провозао их по крају. Затим би приступио следећем обреду: 1. ритуално прање;

2. пажљиво намештање налепнице „YУ”; 3. украшавање ентеријера минијатурним копачкама или боксерским рукавицама. У међувремену би другарица сашила заштитну цераду, на којој би власник стрицлом извукао регистарски број са обе стране, напред, назад и - за сваки случај - на крову. И таман када су возачи Фића закључили да су постигли све што су могли и да је живот леп, појављује се Застава 1300. Власници ових друмских звери су, као додатну пакост, увели пресвлаке за седиста (за Фићу их нико није правио). Најцењеније су биле оне од вештацког крзна, на шта су возачи Фице једино могли да одговоре длакавом пресвлаком за волан. Посебну завист изазивала је пространа платформа иза задњих седишта Заставе 1300 (код фиће је нема), на коју су комотно могла да се сместе бар два украсна јастучића (ФК Партизан) и пас који клима главом. Покушаји возача Фиће да се ово нивелише додатним налепницама (тигрови који се сударају главама уз поруку „Пази!”), уградњом дугачких пластичних антена и унутрашњим ретровизорима „Панорамиц”, нису успели. Ипак, возачи су до краја бранили свој интегритет, па макар и Фића страдао: познат је случај пензионисаног заставника са Новог Београда који је, са прозора, из ручног бацача разнео старијег малолетника кад је овај покушао да му мазне брисаче.

ЈУГО

Најпопуларнији аутомобил југословенске производње. Познат по дугом чекању да би се добио након што сте га уплатили (и по више година). Такође познат по томе што је фабрика Застава са својим купцима играла игру изненађења са називом „Погодите какав је ваш ауто!”; наоко сви су исти као нови, али захваљујући варирајућем квалитету неки вам траје пар година или 30.000 км, док са другим можете да се возите 10-15 година и 150.000 км без икаквих проблема, чак да пожелите да купите поново исти. Са друге стране, то је ауто који је доживео такву популарност у свету да га чак Бруце Wиллис вози у филму Дие Хард (не знам који део...). У производњу је ушао око 1983. године и никако нема намеру да изађе из ње. Варијације мотора су од 45-65 кс, а варијације налепница на задњим вратима су од 45, 55, 65, 60ефи, 45а, 55а, 45аx, 55аx, 55еx. Онај са већим бројем на налепници и више кошта.

Наравоучењије: скините налепницу од комшије, а купите јефтинији.

КВИСКО (им.):

1. Један од најпопуларнијих ликова у историји југословенске телевизије. Етимолошки реч „К.” потиче од именице женског рода „Квискотека”, што је био назив за квиз серијал РТЗ осамдесетих година XX века.

2. Као збирна именица м. рода „К.” означава предмет специфичног облика, најчешће израђен од дрвета у виду столног украса. Изгледом асоцира на штетне инсекте и Оливера Млакара. Историја међутим бележи и „К.” израђеног у облику бетонског споменика, монументалне таписерије и привеска за кључеве (види „Натјечај за најљепшег квиска”, РТЗ, 1984.).

3. Употребна вредност „К.” састоји се у „улагању” бодова освојених током квиза (нпр. на особу „Ц”) са могућношћу њиховог дуплирања. Поред утилитарне, К. има и естетску вредност: знатно повећао укупну количину лепоте на просторима СФРЈ. Можда је једино Вучко био лепши.

4. У поезији израз „К.” се користи као метафора и хипербола: „има главу ко Квиско” (нар.).

НЕДЈЕЉНИ ЗАБАВНИК

Најбоља емисија за децу свих времена. Емитовала се недељом пре подне, на заједничкој ЈРТ шеми. Створена је „да не би недјеље досадне биле, дан за спаваче тужног лика”. Зато је у помоћ долазила ТВ сила и „Недјељни забавник”. Прављена је у студију ТВ Сарајево, а водитељи су били Сеид Мемић Вајта и Зијах Соколовић.

НЕМЦИ

1. Народ индоевропског порекла.

2. Крволочна бића одевена у препознатљиве штофане униформе која уништавају пред собом све облике живота, а са посебним задовољством партизанске рањенике. Животни циклус „Н.” одвија се у две посебне и међусобно искључиве фазе. У првој фази „Н.” се шире простом деобом, крећу се у свим правцима и веома су агресивни. Међутим, у другој фази, а након примене Бате Живојиновића (понекад у коктелу с Борисом Дворником) долази до њиховог масовног угинућа, паничног бега или кукавичке предаје. Немачки језик - у првој фази састављен искључиво од императива („hende hoch!", "schnel!", "los!”), у другој брзо деградира у нефонемске усклике изненадјења и бола.

3. Једна од екипа у дечјој игри „партизана и немаца”, по правилу састављена од интелектуално и физички слабијих и неугледнијих дечака из улице.

4. Власници новчаних апоена БРД. Најрадије виђени драги гости у СФРЈ. Љубав локалног становништва према „Н.” масовно је исказивана паролом „Zimmer frei” која је у знак добродошлице била истакнута на сваку кућу у потезу Лука Копер - Охридско Језеро.

ПАР-НЕПАР СИСТЕМ ВОЖЊЕ

Рестрикције бензина. Један викенд су се могли возити само они чија је регистрација завршавала на паран број, а други они с непарном регистрацијом. Неки су си људи купили због тога два аута.

СПОМЕНАР

Мали албум лепо украшених корица који су девојчице од седам до једанаест година једна другој испуњавале цртежима и стиховима ´за успомену и дуго сећање´. Споменар би на првој страници обицно имао упозорење: „Пиши, бриши, цртај, али листове не цепај”. Испуњавање истог било је подвргнуто строгим естетским критеријима - највише се пажње поклањало што лепшим цртежима (доминирали су цветни мотиви и ´срца´), те што лепшем рукопису. Вредност споменара зависила је од тоге да ли га је испунила најпопуларнија девојчица у разреду. Неки од популарних споменарских стихова су: „Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба”, „нек ти овај цветак рече колико ти желим среће”, „Ко ти овако косо пише, тај те воли понајвише”, „Љубав свака није за ђака” и сл.. Популарно је било и пресавити угао странице, па на полеђини написати: „Отвори у случају рата” па кад се отвори пише: „Будало, не сада!”. Историја ће се касније грубо наругати овој недужној дечјој шали. Испуњавање споменара било је, као и у тој доби популарно скупљање салвета, искључиво за цурице. Уласком у пубертет споменари бивају замењени лексиконима, који уживају нечувену популарност не само међу девојчицама него и међу дечацима (в. ЛЕКСИКОН).

СВЕТЛА БУДУЋНОСТ

Ваљда оно у чему се сада налазимо.

ЗАСТАВА 101

(словенски: стоенка, српски: стојадин, македонски: стоеден); легендарни аутомобил из Крагујевца, југословенска пандам Volkswagena - дословно („људски ауто”)! Поред пластичног трабанта и wартбурга ценовно најдоступнији ауто у СФРЈ, зато су га некад возили скоро сви. Позната је била и застава 128. Словио је за ауто солидне израде (што не бисмо могли рећи за пар година каснији пројект yуго, који је био у УСА на продаји под именом флорида, а неславно је пропао).

ЗНАЊЕ ИМАЊЕ

Популарна емисија за пољопривреднике и љубитеље села. Недељом пре ручка када је „цела породица на окупу”. Директни преноси. Такмичења села из целе СФРЈ у свему и свачему. Између квиза музичке нумере и скечеви. Скечеви изгледају тако што два популарна глумца са обавезним шајкачама стоје за микрофоном и надмећу се у духовитостима по принципу чувене радио-емисије „Село весело”. Жене су се најчешће такмичиле у ручним радовима, мушкарци у знању из свих других области. Постати село-домаћин била је ствар престижа широм земље. Села домаћини добијала су асфалт и реновирани дом културе где се такмичење обавезно одржавало. Култни ликови: Захарије Трнавчевић и Косара Балабановић. За Косару се причало да највише проблема има након повратка тв екипе када у пртљажник треба сместити живину, прасиће, јаја и ручне радове. Ипак, трачеви око рекетирања села-домаћина никада нису доказани.

ЗИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

Крашове„ мале и танке чоколадице које су садржавале сличице животиња из целог света. Деца су куповала ове чоколадице са циљем да сакупе све сличице и полепе их у велики албум тврдих корица који је садржавао и пуно корисних информација о животињама. Попуњени албум се могао послати ”Крашу„, а онда би се поништен (црвеним уздужним цртама) враћао детету на кућну адресу са богатим пакетом слатких производа (онолико колико је дете тешко). У промет је (свесно) пуштана мала количина одређених сличица, како би се албум што теже попунио, тако да су мењажа и тапке (в. Тапке) били често упражњавани.

П.С.

И будите ми добри, као што сте били као пионири!!!!

”