Serbian Cafe

К е н г у р, та симпатична животиња.

Ево лепе прилике да се и о кенгурима нешто сазна, иако се о њима не размишља превише. Занимљив је начин њиховог доласка на свет; систем за размножавање код кенгура потпуно је другачији у односу на све друге сисаре.

Ембрион кенгура пролази кроз одређене стадијуме свог развоја изван материце. Ти стадијуми иначе се нормално одвијају у материци. Убрзо након оплодње, слепи кенгуров младунац, кој је отприлике дуг један сантиметар, долази на свет. Обично се, у одређено време, рађа само један младунац. У том стадијуму, он се назива „неонат.”

Иако сви сисари пролазе кроз тај стадијум у материци мајке, младунче кенгура долази на свет када је дугачко само један сантиметар. У то време, он још увек није развијен: његове предње ноге су у раздобљу обликовања, а задње ноге изгледају као два мала издужења.

Без сумње, младунче у таквом стању не може да напусти мајку. Изласком из материце, неонат почиње да се креће увис по мајчином крзну, помоћу својих предњих ногу, и тако стиже до мајчине торбе после три минута путовања. За овог младог кенгура торба значи исто што и материца за друге сисаре. Ипак, у овом случају појављује се важна разлика. Док други сисари долазе на свет као бебе, кенгур је само ембрион када изађе из материце. Његове ноге, њушка и многи други органи још нису достигли свој коначни облик. Када стигне до мајчине торбе, младунче се прикачи за једну од четири дојке које су у њој налазе и почиње да сиса.

На том степену, мајка избацује још једну јајну ћелију из јајника и долази до формирања новог јајета у њеној материци. Женка се још једном пари и ново јаје бива оплођено. Овог пута, јаје не почиње одмах да се развија. Ако је у средњој Аустралији велика суша, као што је то често појава, оплођено јаје у материци остаје неразвијено, док суша не прође. Међутим, ако буду велике кише и доступни богати пашњаци, развој јајета поново започиње.

На овом степену, суочавамо се са питањем: ко је извршио овај прорачун; ко је уредио развој јајета у складу са спољним условима? Јаје никако није могло само да направи такав распоред; оно нема разум и несвесно је спољних временских услова. Мајка није могла да направи тако нешто, јер као и сва друга бића она нема контролу над развојем који се одвија у њеном телу. Овај невероватни догађај у потпуности је контролисан од стране Творца који је створио све елементе који учествују у овом необичном процесу. Када временски услови постану погодни, тридесет три дана после оплодње, нови неонат, величине зрна пасуља, почиње да пузи од отвора материце и стиже у торбу као и његов рођени брат.

У међувремену, први неонат у торби знатно је израстао. Он наставља свој живот, а да ни на који начин не угрожава свог рођеног брата који је дуг само један сантиметар. Када постане стар 190 дана, он је достигао довољну зрелост да направи своје прво путовање изван торбе. Од тада, већину свог времена проводи изван торбе коју заувек оставља 235 дана после свог излегања.

Убрзо након излегања свог другог младунца, женка се поново пари. Према томе, женка има три младунца који су сви зависни од ње. Први почиње да се храни травом, али повремено се враћа мајци да би сисао, други младунац се још увек развија сисајући, трећи је неонат, који је и најмлађи.

Оно што је још невероватније јесте чињеница да сва три младунца, од којих је сваки на другачијем степену развоја, а сви зависе од мајке, хране се другачијим типом млека у складу са својом величином. И док је млеко, које младунче сиса кад дође до дојке, провидно и безбојно, оно убрзо постаје све беље и све више личи на право млеко. Количина масноће и других састојака у млеку повећава се паралелно са развојем младунца.

У исто време, док једно младунче сиса млеко адаптирано за његове потребе, млеко које се много лакше вари, излази из дојке коју сиса друго младунче. На тај начин, мајчино тело истовремено производи два типа млека са различитим састојцима. Када се излегне и треће младунче, производи се трећи типа млека са састојцима који су баш њему потребни.

Следећа необичност коју овде треба запазити јесте податак да свако младунче проналази дојку која је нарочито намењена њему. Уколико би младунче сисало млеко са количином хранљивих састојака која му није намењена, то би на њега негативно деловало.

Овакав систем исхране веома је значајан и очигледно представља специјалан продукт стварања. Мајка не може, ни на који начин, да све ово свесно уреди. Како може једна животиња да одреди састојке млека који су потребни сваком младунчету различитог степена развоја? Чак и кад би то могла, како може да га произведе у свом властитом телу? Како она може да га дели и преноси преко три разлићита канала?

Нема сумње да женка кенгура није у стању да учини било шта од овога. Она чак није ни свесна да три различита типа млека излазе из њеног тела. Овај задивљујући процес несумњиво произилази из створене природе ове симпатичне животиње.