Serbian Cafe

Заљубљен у љубав

Ево једне мале, измишљене приче коју бисмо могли назвати ,, Бити заљубљен у љубав ,, а прича нам један обични, крпени лутак. Добро…знам да је све измишљено али мени се прича допада јер има дивних порука из којих можемо нешто да научимо.

Послушајмо како тај лутак размишља.

Када бих имао један комадић живота , доказивао бих људима колико греше када мисле да престају да се заљубљују када остаре,а не знају да су остарили када престану да се заљубљују.

Када би Бог за тренутак заборавио да сам ја само крпена марионета , и подарио ми комадић живота , могуће је да не бих казао све што мислим , али бих несумњиво мислио све што кажем .

Ствари бих ценио не по ономе што вреде , већ по ономе што значе . Спавао бих мање , сањао више . Схватио сам да сваки минут који проведемо затворених очију губимо шездесет секунди светлости .

Ходао бих када други застану , будио се док остали спавају . Слушао бих друге док говоре , и како бих уживао у сладоледу од чоколаде .

Када би ми Бог поклонио комадић живота , облачио бих се једноставно , излагао потрбушке сунцу , остављајући откривеним не само тело већ и душу .

Боже мој , када бих имао срце , исписивао бих своју мржњу на леду , и чекао да изгреје сунце . Сликао бих Ван Гоговим сном на звездама једну Бенедетијеву поему , а Сератову песму бих поклањао као серенаду у часу свитања . Заливао бих руже сузама , да бих осетио бол од њихових бодљи , и страствен пољубац од њихових латица ...

Боже мој , када бих имао један комадић живота... Не бих пустио да прође ни један једини дан , а да не кажем људима које волим да их Волим . Уверавао бих све око мене да су ми најближи и живео бих заљубљен у Љубав . Доказивао бих људима колико греше када мисле да престају да се заљубљују када остаре , а не знају да су остарели када престану да се заљубљују . Деци бих даровао крила , али бих им препустио да сами науче да лете . Старе бих поучавао да смрт не долази са старошћу већ са заборавом . Толико сам ствари научио од вас, људи около мене ... Научио сам да читав свет жели да живи на врху планине , а да не знају да је истинска срећа у начину савлађивања литица .

Схватио сам да када тек рођено дете стегне својом малом шаком свога оца да га је стегло заувек. Научио сам да човек има право да гледа другог одозго једино када треба да му помогне да се усправи. Толико сам тога могао да научим од вас около мене , премда ми то неће бити од веће користи, јер када ме буду спаковали у онај сандук , ја ћу на залост почети да умирем ...

„Текст заљубљен у љубав који је погресно приписан Г.Г. Маркесу као његово опростајно писмо (цега се и сам одрекао) је у ствари написала Ерма Бецкер кад је сазнала да болује од рака! П.Б”