Serbian Cafe

„У пауковој мрежи Ватикана”

Садржај документа који се чува у Архиву Митрополије црногорско-приморске на Цетињу, а који је објавио Вељко Сјеклоћа у књизи „Пет ексхумација Његошевих кости”, Цетиње, 1995, под насловом „У пауковој мрежи Ватикана”, у коме пише:

„Међу 450 докумената које је митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић сакупио о подизању Мештровићевог маузолеја на Ловћену налази се и писмо које је 28. децембра 1969. године стигло на цетињску пошту. Писмо је два дана раније, као препоруку која је носила број 22384, митрополиту Данилу упутио из сарајевске поште специјални изасланик ватиканског папе. Био је то Франциско Паловинети...

”

Овај изузетно значајни документ, који свједочи о великој заинтересованости Ватикана за пребацивање Његошеве капеле [православне цркве] са Ловћена и правој позадини овог скандалозног чина објављујемо у целини, без икаквих интервенција.

„Ваше преосвештенство,

... Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим, па сам радо прихватио овај напоран труд да се уз Његов благослов обезбеди Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Светог Оца Папе, па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас. Но ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију где сам обавијештен да моментално није погодан моменат - наиме, пала би у очи моја присутност на Цетињу, па би могле наступити немиле последице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине што би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.

Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела [на Ловћену] и смјести у музеј или у Његуше где би одговарао намјени, где историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.

Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ који се ето, може се рећи, потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је Св. Отац Папа вољан да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.

Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за изградњу Маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће се само тражити да у Маузолеј буду смјештене кости Луције - Црногорке (Озане Которске) која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена светицом и жеља би била да се њени остаци похране у Маузолеј зашто ће бити изграђен велики и дивни саркофаг који ће красити унутрашњост Маузолеја.

Св. Отац Папа, цијенећи веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера [мисли се на католичку веру], и тај народ поврати и осамостали као новорођенче, Св. Отац Папа, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи па једва чека да се освети дивни храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери [католичкој].

У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је и била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Пачинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи, тако и свег досадашњег успјеха и рада.

Износећи Вам ово, молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела у љубави према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери зашта би Ви били најпогоднија личност.

Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалног разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.

Из жеље да се све то најљепше среди, молим да донесете Вашу одлуку где би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.

Метковићи

С особитим поштовањем, одани и покорни Вам

Паловинети

”