Serbian Cafe

ЖЕЛУДАЦ

Долази време када ћемо почети да се припремамо за славља и прославе: многобројне славе, Божић, Нову годину итд. а то је време када се једе без контроле и мало се мисли на своје здравље. А ко и да мисли када испред себе има реш печено пресенце са јабуком у устима, чинију пуни сарми коју најбоље спрема „моја мама”, хладне пихтије, разна друга печења и ђаконије, пите, колаче...торте… икебана, што би рекао Балашевић. И тада се свега сити преждеравамо а да не мислимо ко на крају плати сав цех.

Па наравно, ОН - нас желудац. Зато, није на одмет да завиримо мало у њега и сазнамо шта се у њему дешава док се ми обилато сладимо и уживамо у храни.

Шупаљ или паметан?

Желудац је шупљи орган мишићног састава, способан да прими извесну количину хране. Његови зидови су много дебљи од зидова других органа за варење. Његов је задатак да меси, гњечи и бућка храну. То он ради у таласима полако гурајући примљени садржај према свом излазном отвору - пилорусу. Поред овог механичког дела свог посла, желудац са својих зидова из многобројних жлездица лучи велике количине ензима, хлороводоничну киселину и један такозвани „унутрашњи фактор”, који има одређену улогу у продукцији витамина Б 12. Ако тог фактора нема довољно, настаје болест коју називамо пернициозна анемија.

Величанствен

Од свих органа у нашем телу ниједан нам не задаје толико мука као желудац! Из дана у дан стално нас подсећа на своје постојање и присуство! Он као да не жели да буде занемарен или игнорисан на било који начин. Често је пун ствари које му кваре расположење, и то не само њему него и преосталим деловима тела. Међутим, пошто ми често нисмо свесни какво је величанство желудац, ми једемо и она јела и пијемо она пића која воде желудац у хронична, готово непоправљива болесна стања. Правилан избор хране и пића је важан у сваком тренутку нашег живота. Људи се не разликују само по боји очију и дужини носа него и по томе како им желудац вари храну. У том погледу ни две особе нису исте. Свако од нас има своје посебне приоритете - шта више волимо јести или пити - и по томе се ништа не може приговорити. Сваки желудац је посебан. Свет би био сив и суморан када бисмо сви желели или јели исто.

Изнад схватања

Ништа није једноставно у процесу варења! Већина животних намирница је врло компликованог хемијског састава. Да би се дошло до најједноставнијих саставних облика, потребни су многи степени разлагања. Намирнице се тек тако разложене могу транспортовати у животне токове нашег тела. Све те дубоке и несхватљиве хемисјске реакције одигравају се у величанствном процесу варења, наравно, нико не мисли шта се дешава са храном коју прогута. Створитељ је управо тако хтео, да би нас ослободио бриге о варењу. Па ипак, управо у истраживњу процеса варења остајемо задивљени и запањени неким недоступним чудесима тог процеса. Неиспитљиво

Овај процес сваривања хране истраживали су биохемичари и физиолози деценијама, па ипак још се не може рећи да је истраживање дошло до краја. Варење је чудесан процес, али је још чудније постојање органа за варење! Предвиђени су да се у њима храна уситњава, меси, гњечи, бућка и мења све дотле док се не измени тако да може постати саставни део крви и бити разнет до последње ћелије у нашем телу…

Први чин

Да би се одржали у животу, људи имају потребу за храном као и сва друга жива бића. Пре него што уђу у крвоток, све храњиве материје морају се изменити осим - воде. Варење почиње од тренутка када се залогај хране унесе у уста. Први чин ове величанствене драме је жвакање. Жвакањем се храна дроби и уситњава не само зато да би се лакше прогутала него да би се свим соковима за варење олакшало обављање процесних послова.

Треба запамтити

Жвакање је важно и из једног посебног разлога: оно доводи до опуштања напетости. Договарање уз ручак има више изгледа да успе управо због тог нервног опуштања, чим храна уђе у желудац! Жвакање такође подстиче лучење желудачних сокова, али док је још међу зубима, храна се меша са једном моћном материјом - птијалином - која разлаже скроб на једноставније облике угљикохидрата као што су малтоза, декстроза и глукоза.

Гутаци ватре

Многи пропуштају да користе ензиме (ферменте) својих пљувачних жлезда док је храна још у устима; они је гутају недовољно сажвакану и тек површно навлажену птијалином. Последице таквог пропуста нису нимало наивне. Долази до печења у желудцу, наступа неугодно подригивање, надимање, киселост, повраћање…

Осамнаест пута!

Ако се храна недовољно сажваце у току проласка кроз једњак може да остети његову слузокожу. То је један разлог више зашто говоримо о томе да храну треба добро сажвакати. Неко је израчунао да то треба 18 пута извести горе-доле. Тек онда тако добро уситњена храна може глатко да склизне кроз једњак и да све буде у реду са његовом слузокожом.

На стотине

Птијалин спада у ензиме. Шта су то ензими или ферменти? -

Ензими су супстанце које производе специфичне врсте ћелија, где и врше одређену улогу. У нашем телу има на стотине различитих ензима . Да би једна ћелија у телу могла да започне и изврши неку хемиску радњу, довољне су јој микроскопске количине ензима. Међутим, изван ћелија, у органима за варење, ензими делују друкчије. Они се путем каналића изливају у шупље органе за варење. Једна молекула ензима може да измени хиљаде и хиљаде молекула материје на који дејствује, али сама не улази у хемијске реакције које омогућава (катализатори).

На овом месту ћемо само споменути још један ензим - пепсин - помоћу кога се у желуцу разлаже беланчевина из хране, и то све боље и потпуније уколико има довољно хлороводоничне киселине.

Незамисливо без језика

Што се тиче самог жвакања, ни то није једноставно кад нам се чини због тога што иде глатко и врло ретко се угриземо за језик.! Жвакање се не може ни замислити без важне улоге језика. То је дебео мишићни орган, способан да брзо мења и облик и положај у току рада. Кад храна доспе до његовог корена, њој са тог места висе нема повратка. Рефлексним путем се прогута и брзо се спушта покретима једњака све до желуца. Тамо застаје у очекивању даље прераде…

Подешено до танчина

Вода и друге течности које не надразују зелудачну слузокожу, не задржавају се у желуцу више од неколико минута, јер им толико треба да пређу у дванестопалачно црево. Са чврстом храном ствар стоји друкчије. Она остаје у желуцу и до пет часова, а понекад и пуно осмочасовно радно време, на пример кад се ради о масном месу. Током тог целог времена желудац стално мења свој облик снажним грчењем и опуштањем своје мишићне конструкције. Сви ови покрети подешени су у правцу пилоруса - излаза у дванаестопалачно црево. Ова врата се отварају само с времена на време и дозвољавају само малим количинама сада већ кашасте хране да се излију у следећи део органа за варење - дванаестопалачно црево. У том делу апарата за варење почињу да се одигравају друге значајне промене у саставу хране путем, наравно, хемијских реакција. Морамо признати да је и сам почетак процеса варења чудесно организован! То је случај и са свим осталим његовим деловима. Од ове савршене организације зависи живот и функција свих делова тела. Да би ова савршена организација функционисала како треба, она се од почетка до краја налази под контролом и утицајем централног нервног система.

„Не сметајте авиону”

Нека емоционална стања као што су љутња, страх, разочарање, веома негативно утичу на процес варења управо посредством централног нервног система. Научници годинама проучавају тај необичан утицај мозга на остали део тела. Користили су различите животиње, као на пример мачке и псе, давали су им да прогутају довољно баријума тако да рентгенски виде животињски стомак и црева како полако раде. Али у тренутку када се мачка уплаши од пса, догађа се нешто чудно. Одједном орагни за варење престају да раде. Све се заустави; и покрети желуца и покрети црева - што јасно показује дејство емоционалног стреса на органе за варење. Зато - најбољи начин да живимо дуже и уживамо у стварном здрављу јесте да систем органа за варење не ометамо у раду. На том простору свака се грешка плаћа пре или касније. Управо из тог разлога морамо говорти о желуцу, јер нам он задаје више мука неголи сви остали органи за варење заједно.

Пут здравља

Процес варења је веома компликован, а зависи од почетка до краја од централног нервног система. Наређењем из мозга почиње производња сокова за варење. Прави тренутак наступа када чула вида и мириса изгледом и мирисом хране обавесте мозак о тој чињеници! Довољно је да видимо и помиришимо лимун, па да већ почне једва приметна секреција из пљувачних жлезда! Варење се дакле ослања на мозак, а савремени начин на који се може постићи боље здравље иде преко уста. На жалост, уста су врло често узрок наших многобројних здравствених проблема, јер преко уста у тело доспевају многе штетне бактерије и друге опасне материје

. Пријатно!

Пријатна атмосфера и добро расположење за столом знатно доприноси савршеном процесу варења. Количина желудачних сокова зависи од расположења централног нервног система, а оно зависи од нас самих. Без обзира на године живота, уколико се лоше ствари причају за време јела, наступају поремећају у варењу - настаје метез који називамо диспепсијом. Неугодне симптоме можемо отклонити пилулом само за извесно време, али се сметње ове врсте не лече медицином. Олакшање долази једино сређивањем породичних прилика, атмосфером поверења, саосећања и подношења не само за столом, и стварним уклањањем разлога за несугласице које обично избијају кад смо заједно! Истина је да проблеми у желуцу могу бити и органског порекла - на пример због гризлице желудачне слузокоже. У сваком случају потребно је да се желудац истражи и почне са лечењем односно уклањањем узрока поремећаја.

Није увек лако.

Ако се нађе органско обољење желуца, узрок невоље треба потражити у пределима духа и душе, то јест у центалном нервном систему. Није увек лако разрешити емоционалне проблеме, али то је једини пут ка оздрављењу од трбушно-желудачних тегоба. Понекад је потребно да пацијент нађе други посао, па чак и друго место где ће живети. Свако се мора суочити са самим собом. Мудри Соломон је мислио физиолошки кад је рекао: „Боље је јело од жеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.”

Здрави и гладни

Једење је навика за коју смо сви животно заинтересовани и то је савршено нормално. Људи са слабим апетитом или су болесни или због нечег депресивни. Сви здрави људи су гладни! Неки једу два пута дневно, неки три пута, а има их који једу и чешће! Они који морају да чешће једу вероватно пате од ниског нивоа сећера у крви. За такве особе није штетно да имају мање оброке и лако сварљиву храну.

Бол после ручка

Стварна невоља настаје кад упорно пунимо стомак већим бројем разноврсних јела истовремено, нарочито ако је та мешавина вискоко калорична и тешко сварљива врста хране. Кад после таквог ручка или вечере наступе болни тренутци, узалуд је покушај пребацивања кривице на желудац. Он је у таквим случајевима савршено недужан, а стварни кривци смо ми. Требало је да имамо више обзира према себи самима.

Није чудо!

Многе особе приморавају свој стомак да приме најнеобичније мешавине хране и пића, и није чудо што се осећају болеснима! То чине најчешће из незнања, не схватају какву штету наносе свом телу. Ниједна од животињских врста не гута такву мешавину хране као човек, који се онда да у трагање за пилулама против грчева и болова у стомаку.

У нашим рукама

Већина од нас доживи прве здравствене ломове управо на питању желуца. С обзором да не схватамо какву штету му причињавамо ми једемо и пијемо управо она јела и пића која проузрокују хронично обољење желуца. Сваки залогај хране или нас изграђује или нас упропашћује. Избор залогаја је у нашим очима и рукама. Неукусна и једнолична храна изазива само малу количину сокова за варење. Не треба напомињати колико је важно да знамо изабрати оно право. Правилан избор хране и пића је важан у сваком тренутку нашег живота, од рођења па до краја.

Недефинисано

Индигестија је честа појава међу пацијентима, али се не може лако дефинисати. То је стање са печењем у желуцу, подригивањем, повраћањем, надимањем, надутошћу трбушног зида, киселости итд.

Пасуљ, на пример

Мршава и лоше припремљена храна чест је узрок индигестије. Употреба прзене хране, зачини, кафе, чаја, алкохола, дувана мора се узети у обзир као узрок индигестије. Кадкад и „здрава храна” може бити шкодљива појединцима, као на пример пасуљ!

Треба мислити

Гризлица у желуцу и на дванаестопалачном цреву такође може бити узрок болова и индигестије. На рентгену се обично открије постојање гризлице (чира)

Рак није чест узрок индигестије, али се мора увек мислити на њега ако се други разлог не нађе. То је посебна истина кад индигестија настане изненада у каснијим годинама живота.

Не кривите желудац!

Људи пате од хроничне индигестије због погрешних животних навика. Други опет једу сувише количински, вероватно да олакшају своја разочарања. Узрок невоље није у желуцу, него у душевном стању. Неугодни подражаји проузрокују застој желудачне секреције. Јавља се лош задах из уста и сува уста. Кад се то догађа опет не треба кривити стомак, већ себе!

Индигестија се јавља после неког банкета или после психостреса. Јести много после тешког рада није правилно - то би било као кад бисмо комбиновали планинарење и играње тениса. После планинарења треба се прво одморити, па затим играти тенис или обрнуто.

Право решење

За време акутних тешкоћа у желуцу због индигестије пацијент има неодложну потребу за неким леком, и лекар му може прописати неки антиспазмотик или неку медицину која ће ублажити надражену желудачну слузокожу. Међутим, то није право решење. Право решење није у лековима, него у начину живота сваког појединца.

Тренутак озбиљности

Размотримо проблем повраћања. Нема сумње да је повраћање озбиљан симптом ако се ради о завезаним цревима. Али повраћање може да буде изазвано и многим другим узроцима као што су гастритис, тровања, акутно запаљење слепог црева, чир на желуцу, тровање храном и осетљивошћу на неке лекове. Али повраћање може да настане због стаха и других јаких емоција. Неке особе повраћају чим се узбуде, друге кад се на нешто згрозе. У овим случајевима повраћање нема органски узрок, иако је симптом исти као код неког озбиљног органског обољења.

Сасвим могуће!

Има особа које су осетљиве на неке врсте намирница, као на пример на јагоде, јаја, млеко, шкољке и свињско месо. Други су осетљиви на лекове као што су аспирин, кинин, дигиталис. Треба их избацити из употребе ако су узрок стомачних тешкоћа.

Најтежи случајеви

Најважнији корак у лечењу поремећаја варења у желуцу је да научимо како да правилно живимо, једемо и пијемо. За хроничне проблеме са желуцом нема једноставног решења. Најтежи случајеви су особе које греше према свом желуцу од детињства. Једини пут да се ослободимо тегоба са желуцом је разумевање самога себе. То може бити шанса да и наш лош желудац поправи своје понашање и постане добар пример и за друге.