Цена једном Врапцу

duda - 06. октобар 2009. у 12.51

Поштовани читаоци , да ли сте некада размишљали о томе колико бисте платили за једног обичног врапца?

Можда данас не постоји уопште цена за ову малу, сићушну, на изглед безвредну птицу. У Христовим данима, пише у Евандјељу, постојала је цена за врапца. Али је била заиста мала. Могла су се тада купити два врапца за данашњи пени. Па ипак, Христос каже да ни један од тих безвредних, сићушњих птица врабаца не пада на земљу а да Бог, Отац небески то не зна.

И кад читамо такав текст у Библији онда кажемо - то је љубав, то је старање. И онда можемо да будемо сигурни да Бог љубави води рачуна и о нама када води чак и о незначајном врапцу. Али, да ли сте некада размишљали да се о врапцу веома много водило рачуна пре него што је та птица први пут узлетела ка небу.

Уствари, очигледно је да је Бог креирање врапца радио исто тако детаљно као и стварање других створења и света уопште. Видите, врабац је дизајнован, пројектован и створен да никада не падне на земљу. Он је створен да лети. А то је случај и са скоро свим осталим птицама.

Према старом Грчком миту, Атињанин по имену Даједалус са својим сином Икарусом пали су у немилост цара Крета. Били су заточени на малом, пустом острву у Средоземном мору и наравно, размишљали су о сваком могућем начину да побегну са тог острва. Дајдалус, каже мит, пажљиво је посматрао и студирао птице које су летеле изнад мора. Посматрао је њихова крила. И онда, каже у миту, начинио је два пара крила од пера и спојио их воском. Та крила су им омогућила да побегну. Све се ипак завршило катастрофално када је Икарус одушевљен својом новом способношћу да лети заборавио да ће сунце стопити восак. Песник каже, са стопљеним воском и опуштеним струнама пао је беспомоћни Икарус са непоузданим крилима.

Прошло је 3.000 година од тада и човек је научио да лети.Али не крилима која су причвршћена за његово тело - човек једноставно НИЈЕ СТВОРЕН да лети. И потребно је много шта више од самих крила да би се променила ова ситуација. Чињеница је да човекови мишићи који омогућују функцију руку и рамена, дакле, мишићи на прсима, имају тежину мању од једног процента од укупне његове тежине а мишићи на неким птицама - исти ти прсни мишићи - чине до 30 одсто од укупне тежине тела тих птица. Да ли примецујете разлику? С друге стране, кости птица су веома лаке и оне су шупље.

На пример, птица која се у неким крајевима назива „ Ратни брод ” има распон крила преко 2 метра а све њене кости су тешке само око 4 до 5 унци, дакле око стотину грама. Замислите то! Перје ове птице је уствари теже од њеног скелета а перје је лако, ви то знате. Па и поред лакоће птичије кости су веома флексибилне и веома јаке и оне су веома важне за технику летења. Свакако да знате да је потребна фантастична енергија за летење а птице су обезбедјене том енергијом и оне имају највишу телесну температуру од свих животиња.

Птице имају највишу телесну температуру од свих животиња. Та висока телесна температура са веома ефикасним системом за варење и брзом циркулацијом омогућује птици да до максимума користи храну коју једе. Неко је израчунао да птица „Златни пијукавац” може да прелети хиљаде миља преко океана од Лабрадора до централног дела Јужне Америке изгубивши при том само око 50 грама своје тежине.

Кад би мали авион имао такве карактеристике као ова птица, могао би да прелети 160 миља са једним галоном течности, горива уместо што само 20 миља предје на један галон. Затим, код птица мора до постоји изузетно брзо ослобадјање енергије у грудним мишићима и изгледа да ништа није пропуштено код „пројектовања” птице.

Птице имају виши крвни притисак него људи и концентрација шећера у крви је око двоструко већа него код осталих организама. Птице које нису јаки летачи као рецимо домаћа живина, имају релативно слаб доток крви у грудне мишиће. Зато су њихова тела бледа. Јаки летачи имају добру циркулацију у овим мишићима и месо им је кад се посматра, тамно црвено.

Следеће што знамо је да је за летење потребан и добар вид. И ТО је обезбедјено код птица. Код неких врста соколова и других птица грабљивица вид је 8 до 10 пута јачи него код човека. То не значи да соколови имају телескопске направе али то значи да је око конструисано са већом моћи примања слика. Најосетљивији део соколовог ока садржи 1 и по милион визуелних ћелија док човеково око има само 200 хиљада оваквих ћелија. Зато ова птица може тако ефикасно да разазнаје детаље и оправдана је и она изрека кад човек добро види да се каже: „Има око соколово.”

Перје птица је фантастично конструисано да штити од врућине и хладноће, да сече ваздух и да пробија тело које лети. И свака, и најмања промена позиције пера за време летења тако је дизјнована да апсорбује енергију из ваздуга и да је искористи ефикасно за летење. С обзиром на његову тежину, перје је јаче од било којег материјала које је човек направио. Кад би испитивао састав и градју једног пера са крила под микроскопом, угледао би заиста чудесни дизајн. Та пера су фантастично савршена и у градји и у функцији. Обични голуб на крилу има перо које се састоји од више од милион делова - разниг диоптера, кукица, рубова, сићушних копчи. Све то заједно делује да се оформи нека врста „зипера” - кад се зипер отвара поново се затвара веслањем крила. Кад следећи пут надјете негде једно перо сетите се да је чудесно начињено да даје снагу и флексибилност приликом летења.

Али, то није све. Док птица лети њена пера аутоматски успостављају равнотежу приликом и најмање промене у струјању ваздуха. Пера у крилу делују по функцији као елиса или пропелер на авиону. Она мењају позицију и облик да би се тако тело које лети супротставило ударима ваздуха Основа птичијег крила делује као крило на авиону. Друга пера делују као клапне. А сад чујте: на крају сваког пера врло близу места где перо лежи у телу налазе се нервни завршеци који перо претварају у сензорске рецепторе. Они бележе тачну позицију сваког пера и онда аутоматски успостављају склад близу 12.000 мишића који су привезани за основу пера…. Фантастично.!!

Али, станите, то није све. Полукружни канали унутрашњег уха у птици бележе тачну позицију тела птице. Унутрашње ухо извештава о промени мозак птице. Ста кажете на то? Уствари, све што је птица већа спорије је покретање њених крила. Колибри замахују 50 пута у секунди а Чапља само 2 пута. Узлетање и спуштање, наравно захтева највећу снагу и координацију. Неке птице врше чак и хеликоптерске акције - вертикално, унатраг обрушују се. Ово су изузетно компликоване операције које ни стручњаци не могу да до краја да објасне али ми знамо да ове акробате у ваздуху не користе само за спуштање већ и за подизање.

Птице, били то Врапци или Колибри, Соколови или Орлови, родјени су да лете. Оне су фантастично опремљене да лете, оне су непогрешиво СТВОРЕНЕ да лете. Реците ми драги моји пријатељи, да ли је све ово настало случајно? Да ли су птице једноставно саме развиле ове способности током дугих векова , да ли је њихова чудесна опрема за летење настала мало по мало? Покушајте да размишљате са мном.

Рецимо да је птица имала исправна крила али слабе прсне мишиће. Да ли би могла да лети?

Шта би било да није имала начина како да добије енергију у ове мишиће веома брзо?

Да ли би могла да лети, шта би било да птица има слаб вид? Шта?

Шта би било кад би птичија пера била начињена као пераја на рибама или неки делови тела на гмизавцима.

Шта би било кад пера не би имала својства која омогућују да крила непрестано мењају позицију?

И шта би било кад те промене не би биле примљене у уху и пренесене у мозак да би овај саврсено координиро све радње и покрете, кад би само један мали део ове опреме за летење недостајао или био недовољно функционалан да ли би птица могла да лети.

Другим речима, кад би птица имала нешто од опреме неопходне за летење али не све, да ли би савршени делови могли да чекају док се други не развију у савршене?

НЕ!

Птица треба сву опрему савршену одједном. Она је морала бити начињена савршеном онаквом каква у ствари јесте. И, драги моји… , то није еволуција. То је стварање.

То је : „У почетку створи Бог”... И зато кад отворите Свето писмо на првој страници, кад то учините данас или сутра или било у којем тренутку, ви ћете наћи прве речи :

„У почетку створи Бог небо и земљу.. а иза тога драги моји стоји: савршени свемир, савршени свет, савршене животиње, савршене птице. И кад читате о стварању и додјете до дана у којем су створене птице, Библија каже у 20. стиху: ”Потом рече Бог: нека врве по води живе душе и птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу што поврвеше по води по врстама својим и све птице крилате по врстама њиховим и виде Бог да је добро. И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се и напуните воду по морима и птице нека се множе на земљи и би вече и би јутро, дан пети.„

Дакле, драги моји, као што видите, постоји само један одговор за сва чуда у свемиру и на нашој планети. Међу птицама и рибама, међу животињама и у човековом организму и за сва та чуда једини одговор је - У почетку створи Бог небо и земљу.